од државе добили отпремнине од 200 евра по години радног стажа. Они су уједно као „нова армија” незапослених стигли на евиденцију Националне службе за запошљавање. По подацима НСЗ-а, до краја прошлог месеца на Биро рада пристигло је тачно 83.666 радника који су у својим фирмама проглашени технолошким вишком, а међу њима је чак 55.197 мушкараца.
Највише радника проглашених технолошким вишком на евиденцију НСЗ-а пристигло је из Београдског округа – 15.382. Следи Нови Сад с 3.744, Крагујевац – 3.593, Краљево – 2.584, Крушевац – 2.468, Чачак – 1.816. На територији осталих општина и градова на евиденцију НСЗ-а пристигло је између 200 и 400 радника проглашених технолошким вишком.
Већини оних који су проглашени технолошким вишковм припада и новчана надокнада Националне службе за запошљавање у току годину дана, а некима и две. Тај новац издваја се из буyета Србије, тако да држава и након што им исплати отпремнину за минули рад, преузима бригу о њима још најмање годину или две.
Велики проблем представља и податак да радници који су остали без посла због проглашења за технолошки вишак отпремнине троше да „закрпе” рупе у кућном буyету, а не за самозапошљавање или улагање у ново радно место. Истраживања су показала да бивши радници некадашњих индустријских гиганата, чак и када се одлуче да уложе новац добијен од отпремнине у приватни посао, углавном бирају трговину или услужну делатност. За саму производњу се мало ко одлучује, а изузетак би могла бити пољопривреда јер има радника који су за добијени новац купили воћњаке, малињаке, узгајалишта печурака, пчеларство...
Сами радници који су добили отказ због тога што су постали технолошки вишак у фирмама у којима су годинама радили тврде да новац који су добили није довољан за покретање било каквог приватног бизниса, као и то нису сви створени да буду бизнисмени. Додатни разлог су им социјални услови који од њих траже да новац користе за голи живот, а када то учине, не остаје им више ништа за улагање.
Љ. Малешевић
Ни онда ни сада
Радници који су последњих месеци проглашени за технолошки вишак тврде да се отпремнине које добијају не могу поредити с онима које су некада добијали радници привредних гиганата и које су биле и по неколико десетина хиљада евра.
Уосталом, истраживања су показала да ни тада радници отпремнине нису уложили у нове бизнисе и отварање сопствених радних места, већ су за њих куповали некретнине, белу технику, аутомобиле...
