Док се прича о томе да ће највећи хрватски бизнисмен Тодорић и његов „Агрокор” куповати српске уљаре, то јест „Викторија оил” у Шиду, и тако значајно ојачати позиције у прерађивачкој индустрији Србије, овдашњи „краљ меса” му узима примарну пољопривредну производњу – њиве, фарме и све оно што уз њих иде.
Претежна делатност „Дијамант аграра” са седиштем у Зрењанину је ратарска производња, и то у производним центрима „Братство”, „Стајићево”, „Расадник” и „Планта”. Има око 160 запослених. Уз ратарство, „Дијамант аграр” бави се и узгојем стоке, то јест јунади. Подсетимо, 2010. године Ивица Тодорић је отворио фарму за тов јунади „Планта” у Футогу (у саставу „Дијамант аграра”), а у њу је, уз откупни центар воћа и поврћа у Бегечу, инвестирао око 12 милиона евра. На „Плантиним” њивама у футошком атару, иначе, производе се ратарске културе и постижу добри резултати.
Тодорић је већ десетак година присутан на војвођанским њивама, а газдује и великим компанијама у Србији. У његовом власништву су „Фриком” „Мивела”, зрењанинска фабрика „Дијамант”, која је својевремено и основала „Дијамант аграр”. Један од првих пословних потеза хрватског бизнисмена у Србији био је управо куповина уљаре „Дијамант”. Та фабрике је 2004. године, када ју је Тодорић купио, држала више од трећине тржишта уља. У случају да преузме и уљару у Шиду, познату по бренду „Искон” и најсавременијем погону за производњу сунцокретовог уља на Балкану, имао би највећи део тог колача. Међутим, спекулише се и о томе да му је у плану да прода уљару „Дијамант”, а као могући купци помињу се и српске и европске компаније, тако да је, када је о тржишту уља реч, још увек све неизвесно.
Такође, у Тодорићевим рукама у Србији су и трговачке кућа „Идеа”, односно „Меркатор-С”, као и „Суперкартица”. У нашој земљи „Агрокор” запошљава 7.000 радника.
Матијевић у Србији има двадесетак предузећа и 128 малопродајних објеката. Има око 2.000 радника, а обрађује 27.000 хектара земље. И сада је највећи власник пољопривредног земљишта у Србији, а куповином 4.500 хектара од Тодорића те позиције ће још више ојачати. Индустрија меса „Матијевић” годишње преради четири милиона пилића, 300.000 свиња и 13.000 јунади.
Ивица Тодорић није једини странац који газдује српским ораницама и којих се домогао куповином овдашњих прдузећа која су у свом саставу имала и пољопривредно земљиште. По расположивим подацима, иностране компаније поседују 22.000 хектара у Србији. Међу њима је највећи ирски „Балтик проперти инвестментс”, који има око 10.000 хектара, а иза њега је био Тодорић. Међутим, сада готово да остаје без ораница у нашој земљи, а највећи хрватски газда наших њива сада је Марко Пипунић, власник „Жито групе” из Осијека, који надомак Оyака поседује више од 2.000 хектара.
С. Глушчевић
Следећи је ПКБ
Миодраг Костић и Петар Матијевић удружили су се у конзорцијум да би купили „ПКБ корпорацију” а. д. у Падинској Скели. Како „Дневник” сазнаје, за тај пазар припремили су 100 милиона евра. ПКБ је последњи од некадашњих гиганата не само српске већ и СФРЈ пољопривреде, а њиме управља Град Београд који је у децембру прошле године донео одлуку о приватизацији тог комбината. Продаје се очекује на лето. Петар Матијевић је, када је најављено да се оснива конзорцијум који намерава да купи ПКБ, прокоментарисао да је боље да се такав комбинат и пољопривредно земљиште нађу у домаћим рукама, а не у рукама странаца.
