СЕС ће сваке године расправљати о основицама за плате

а како је најављено, сутра почиње расправа о том пропису за који се очекује и усвајање по хитном поступку.

Предвиђа да се све зараде обрачунавају на основу истих елемената, исте основице и јединствене матрице распона коефицијената, како би се остварио принцип „једнака плата за једнак рад".

Распон коефицијената ће се, како је наведено, дефинисати посебним законима, чије доношење се очекује након усвајања овог такозваног кровног прописа.

    

Предлог закона који је објављен на скупштинском порталу, такође предвиђа да постоји основна плата, која се добија множењем основице и коефицијента. Коефицијенти ће бити утврђени пратећим прописима, али се основица одређује сваке године у складу са буџетом Републике за наредну годину.  

   

За цео јавни сектор ће, како је наведено, бити утврђена јединствена основица и то законом о буџету за сваку годину, али и уз претходно прибављено мишљење Социјално-економског савета.

Изузетак је основица за обрачун и исплату плата у аутономној покрајини и локалној самоуправи, која ће се разматрати само у току процеса припреме буџета аутономне покрајине, односно локалне самоуправе за наредну буџетску годину на начин којим се планира смањење укупних расхода и чиме се обезбеђује дугорочна финансијска одрживост, а утврдује одлуком о буџету у складу са масом средстава опредељеном за обрачун и исплату плата. Овако утврдена основица не може бити већа од основице која је утврђена законом о буџету, пише у предлогу закона о платама.

Закон предвиђа и успостављање Општег каталога радних места, односно звања, чинова, положаја и функција у јавном сектору који сачињава министарство надлежно за послове државне управе и локалне самоуправе. Општи каталог се састоји од посебних каталога који представљају попис звања и положаја службеника и попис функција . Посебни каталози служе, како је наведено, да се искажу услови и захтеви за обављање послова, а све у циљу вредновања.

Запослени може да добије већу плату по основу постигнутих резултата и оствареног радног учинка изнад очекиваног за радно место, под условима и на начин прописан посебним законом, ако овакво вредновање није изражено кроз коефицијент, односно напредовањем кроз платне разреде.

Када је реч о платама функционера, њихове коефицијенте за обрачун основне плате одредиће посебан пропис у складу са одговорношћу на функцији.

Када је реч о минулом раду, запослени ће и даље по том основу добијати увећање плате од 0,4 одсто по години стажа. Што се тиче регреса и топлог оброка, што је била главна замерка синдиката, ипак је договорено да се они исказују посебно, а не у коефицијенту како су страховали синдикати. Запослени у јавном сектору страховали су да ће  им по новом закону током боловања за 65 одсто бити умањена основна плата, а не просек 12-месечних примања у који улазе и додаци за дежурства, рад викендом и празником, прековремени рад, ноћни рад, регрес, али то није предвиђено овим прописом.

Предлог закона, међутим, јасно дефинише да средства за исплату основне плате, увећања плате по основу минулог рада и за остала увећања плате буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године. Ово ограницење се односи и на планирање и остваривање средстава за исплату накнада трошкова и других примања утврдхених у складу са овим и посебним

законом.

Када је реч о роковима, до 1. јануара 2017. године донеће се закони којима се уређују радноправни статус, плате и друга примања запослених у јавном сектору, а до 1. јануара 2018. године биће усклађени закони којима се уредују плате и друга примања полицијских службеника, професионалних припадника Војске Србије и запослених у органима у чијем су делокругу послови безбедности и обавештајни послови, са одредбама овог закона.



Влада је предлог тог закона упутила Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку. Чим буде усвојен, закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику”, а примењује се почев од 1. јануара 2017. године, а на полицијске службенике, професионалне припаднике Војске Србије и запослене у органима у цијем су делокругу безбедоносни и обавештајни послови од 1. јануара 2018. године.

Закон се односи на државне службенике и намештенике у државним органима, полицију, војна лица, службеници и намештеници у органима аутономне покрајине и локалним самоуправама,  запослени у јавним агенцијама и организацијама, функционери... А не односи се на запослене у јавним предузећима, Народној банци Србије, као ни на запослене у јавним медијским сервисима и организацијама које су основане међународним уговором или којима се плате одредују у складу са међународним уговором.

(Танјуг)