привреде. Без новог кредитниог циклуса нема ни привредног раста ни развоја. Ниво НПЛ-а код нас је око три и по милијарде евра, односно у укупној маси кредита учествују с 21 до 22 одсто. Представници Европске централне банке, који су ових дана посетили Србију, изразили су спремност да помогну Србији да реши тај проблем. Народна банка Србије је недавно такође донела прописе који би требало да смање ниво поменутих зајмова. Србија није једина која се сусреће с тим проблемом – и друге земље су имале или још увек имају такве тешкоће. Румунија је тај проблем решила па узоре имамо.
О томе какву помоћ можемо очекивати од ЕЦБ-а стручњак и професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић каже:
– Највероватније је да ће ЕБЦ нашој страни помоћи саветима да се тај проблем енергичније реши – сматра он. – Имамо пример Румуније, која је такође имала висок ниво тих кредита, али је то успела да реши. Они су све те зајмове продали по цени коју су за њих могли добити. Нешто се може продати добро, а поједини кредити тек за један одсто. Али важно је да се проблем реши јер нема знатнијег раста и развоја док се то не регулише. Посебно што ове године бележимо благи пад кредита, док смо у 2015. имали благи раст. Уз све то, нема сврхе у билансима банака водити те кредите годинама, па и деценијама, када су шансе да се они врате веома мале.
Ти кредити били су тема и у нашој централној монетарној институцији.
Извршни одбор Народне банке Србије усвојио је почетком прошле недеље прописе за спровођење Стратегије за решавање проблематичних кредита, који су предвиђени пратећим Акционим планом, објавио је НБС. Конкретно, усвојене су измене и допуне Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке и Одлуке о извештавању банака, којима је циљ унапређење регулаторног оквира за третман реструктурираних потраживања. На тај начин би се подстакла одржива пракса реструктурирања и спречавање праксе неодрживог рефинансирања (евергреенинг). Усвојене су и измене и допуне Одлуке о управљању ризицима банке, у циљу унапређења регулаторног оквира за банке у делу процеса управљања лошом активом у банкама.
НБС подсећа на то да је у претходном периоду спровео све активности предвиђене Акционим планом.
Неизоставни део расправе о стратегији је и то ко је крив за висок ниво НПЛ-а? Великим делом су банке биле неопрезне када су одобравале те зајмове. Међутим, не треба заборавити да су банке дошле у проблем због кризе: протеклих година пале су цене некретнина па су, и након активирања хипотека, могле да наплате знатно ниже суме од кредита који су дати за то.
Д. В.
