до три године смањи на 26 одсто.Он је рекао да су 2017. и 2018. година проглашене за године борбе против сиве економије и да је то приоритет за државу, и додао да је дугорочни план да се удео сиве економије смањи на средњоевропски просек од око 20 одсто.
– У претходне две године много је урађено у тој области, а донет је и Акциони план за борбу против сиве економије – рекао је Ожеговић.Усвојен је у априлу 2015. и Закон о инспекцијском надзору, који је, како је оценио, попунио одређене правне празнине.– Пре свега, до сада нико није био одговоран за поступање према нерегистрованим субјектима. Повећана је транспарентност рада инспекција и уведена боља координација – навео је Ожеговић.
Додао је и да се с Агенцијом за привредне регистре мере ефекти тог закона и да подаци показују да је до децембра 2016. године број новорегистрованих предузећа повећан 17 одсто, а да је број ођављених десет одсто смањен.Ожеговић је рекао и да је пуна примена закона почела у априлу 2016. и да је до краја те године број ођављених смањен 32 одсто.
– Пре се дешавало да људи ођављују своја предузећа и прелазе у сиве токове јер није било контрола нерегистрованих субјеката – казао је Ожеговић.
Додао је да је потребно појачати координацију с другим институцијама које се баве борбом против сиве економије, као што су полиција и судови, али и повећати свест грађана о томе.
– Истраживања показују да се готово осам милиона евра дневно губи у разним активностима у сивој зони. То утиче на макроекономски амбијент, а они који послују легално, трпе нелегалну конкуренцију – истакао је Ожеговић.Једна од мера за смањење сиве економије и подизање свести грађана јесте наградна игра прикупљања фискалних рачуна „Узми рачун и победи”.
Љ. М.
