породична газдинства. Кањишка школа има традицију пола века, а тренутно је у њој на окупу 375 ђака у области пољопривреде и машинства.
- Пољопривреда има такву снагу да одржи и задржи младе који се школују овде код нас, зато што они углавном долазе из таквих породица које имају имања и пољопривредна газдинства са сопственим поседима. Ако неко стекне знање, а има земљу и газдинство у коме може да остварује профит, онда се с разлогом надамо да неће отићи, него да ће остати и овде обезбеђивати егзистенцију – наглашава директор ПТСЦ “Беседеш Јожеф” Золтан Шарњаи.
Шарњаи указује да је добро што млади захваљујући разним конкурсима могу остварити подстицајна средства за оснивање својих газдинстава, те да захваљујући донацијама и повољним кредитима могу кренути у производњу, зарађивати и на економској подлози остајати овде.
Тибор Њари из Нове Црње, матурант на смеру за пољопривредне техничаре, испричао је да се његова породица бави ратарством, али када он заврши школовање у плану је да се у домаћинству баве и сточартсвом.
- Одлучио сам да останем на породичном газдинству, али и да је добро да завршим пољопривредну школу. Мислио сам, а и у то сам био упућен, да је кањишка школа са оним што пружа добра, тако да се нисам преварио. Много ствари сам научио овде, што могу убудуће да примењујем у домаћинству. Доста праксе имамо на економији где је ове године купљена нова механизација, има и нови засад воћа са противградном мрежом, пластенике и друго и све се учи у пракси. После средње школе планирам да останем на селу, да са родитељима обрађујем земљу, па видећемо како ће бити – каже Њари чија породица обрађује око сто хектара сопствене земље.
Золтан Арва из Аде је из породице која се бави воћарством на око 60 катастарских јутара, а плантаже се налазе у атару Бачких Винограда. Највише узгајају јабуке, брескве, шљиве, трешње и крушке, располажу и са сопственом хладњачом, а воће у свежем стању продају на тржишту.
- Посао у воћарству којим се бави породица је прилично обиман, посебно што добар део радова не може да се обавља механизацијом, него ручно – каже Золтан Арва. - Желим да наставим путем који је започела породица, али и да проширим са неким делатностима, јер сматрам да пољопривредно газдинство мора имати више ослонаца.
Перпсективу видим у сточарству, само се нисам још определио коју врсту животиња ћу узгајати. Чим завршим средњу школу, одмах желим да уђем у посао, то очекује и породица, јер потребна је свежа стручна радна снага. Породица од самог почетка ме подржава, што сам одабрао ову средњу школу, без обзира што је прилично велики издатак путовати у школу из Аде у Кањижу, али сматрају да вреди да ме подржавају, јер имам идеје које желим да остварим.
Породица Атиле Ласло из Сенте нема велико газдинство, него се доста бави пружањем машинских услуга другим газдинствима која немају механизацију. Атила Ласло, који се школује за ветеринарског техничара, испричао је да се његова породица раније бавила товом свиња, око 50 товљеника у турнусу, али да је тај број сада знанто мањи број.
- Имам две опције, да наставим у породичном газдинству или да продужим на студијама и будем ветеринар. Још нисам одлучио, али ће се то искристализовати до завршетка средње школе. Уколико се и одлучим за студије и бављење ветеринарском струком, сигурно ће успут бити могућности да се бавим и унапређењем сточарства. Мислим да само газдинство које имамо не може да нам обезбеди конфоран живот, тако да верујем да ће уз ветеринарску струку бити споредни посао.
Отац Петера Божоњија из Остојићева се бави столаријом и нема земље, нити се бави сточарством, међутим, Петеру је од малена био сан да постане ветеринар.
- Још као дете сам замислио да ћу бити ветеринар и због тога сам се уписао за ветеринарског техничара. Старији су рекли све најбоље о овој школи и ове године завршавам, па планирам да наставим студије у Новом Саду, јер желим да будем доктор ветерине. Оно што сам доживео и што сам до сада прошао у кањишкој школи, добра је подлога за даље школовање.
Имамо економију где је заступљен и узгој животиња, а ако некоме то није довољно можемо да идемо на праксу код ветеринара, да и практично допунимо знање. Мени је главни циљ да завршим студије ветерине, да се вратим у Остојићево и да радим као ветеринар. Желим да останем на селу, у мом родном месту. Остојићево је велико место, животиња у пољоприврендим газдинствима увек има, тако да верујем да ће и за мене бити посла – сматра Петер Божоњи.На трогодишњем смеру будућег мајстора, механичара за одржавање и попрваку пољопривредне механизације учи Кристофер Ковач из Аде, практично настављајући очевим стопама који је механичар.
- Много волим овај позив и због тога сам и одабрао да завршим занат за механичара, да развијам стручно знање на том пољу – каже Ковач. - Породица се бави пољопривредом и желим да наставим традицију. Располажемо свом механизацијом, имамо кобајн, тракторе и прикључне машине, тако да вршимо и услуге другим газдинствима. Волим да радим на поправци пољопривредних машина, јер пре сам за то да се поправи оно што је могуће, него да се одмах купују нове. Обрађујемо око сто јутара земље у атарима Аде, Утрина и Стеријоно, бавимо се ратарством, а држимо и откупну станицу за млеко у насељу Стеријино. Надам се да ћу од пољопривреде моћи солидно да живим. У домаћинству се сада не бавимо сточартсвом, али ја планирам да се посао прошири у свињогојству и млечном говедарству.
Милорад Митровић
На економији се спремају за паорлук
У кабинетима за теоријску и практичну наставу, стучним радионицама, као и на сопственој економији на 100 хектара и са свим модерним технологијама, ученици ПТСЦ “Беседеш Јожеф” могу стећи довољно знања и праксе о воћарству, расадничарској производњи, повртарству, узгоју и здравственом збрињавању животиња, које могу примењивати на својим газдинствима.
- Завршетком школовања на смеровима пољопривредне струке млади могу на студије, али већина њих сматра да им је довољно четири или евентуално три године средњошколског образовања, да са тим знањем и практичним искуством унапређују газдинства родитеља или заснивају сопствена газдинства, а оно што им евентуално од знања недостаје могу стицати успут – каже Золтан Шарњаи
