о великим арапским, кинеским и иним инвестицијама, које никако да видимо, а сада и о новом начину управљања овим ресором, под палицом страног диригента, о којем, изгледа, још нико ништа не зна или неће да каже. И пољопривреда би, наиме, требало да постане “јунит”, то јест јединица, једна од четири из система “деливери јунит” по моделу бившег британског прмијера Тонија Блера – шта год да то у нашем случају значило.
Осим тога да ће ту јединицу, као и остале три – за инфраструктуру, државну управу и јавна предузећа – чинити искусни професионалци који ће управљати аграрним пројетима и надгледати њихову реализацију, ни од оних најближих врху власти, упућеним у ову област, ништа нисмо могли чути. Стога смо бар покушали да истражимо какви су то пројекти које ће надзирати “пољопривреда јунит” и какви нам требају?
– Стручњаци, људи које се баве економским и аграрним питањима нису консултовани ни о чему. И то није први пут. Већ смо слушали о милион хектара које ће Србија наводњавати, о великим пројектима у сточарству... Такве нам приче не требају. Нама треба земљишна реформа, али не у корист странаца већ оних који се баве пољопривредом, младих и образованих, који живе на селу и од земље – наглашава у разговору за “Дневник” секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин.
Он додаје да нам требају и исплативе кредитне линије за пољопривреду са каматама примереним дужини трајања циклуса производње у примарној пољопривреди и за инвестиције – за опрему и куповину земљишта.
– Треба нам и тржишна инфраструктура која ће омогућити највећем броју газдинстава да изађе на тржиште. Такође, да се дуг фирми које су приватизоване па су њихови власници, попут Млекаре Шабац, у великим неизмиреним обавезама према држави, претвори у акције државе, па да се оне поделе добављачима млека за ту млекару, тим пре што она извози на руско тржиште. Таквих примера је много...
Заправо, вели наш саговорник, нама је потребно једно озбиљно размишљање како да исправимо оно лоше урађено у процесу транзиције у пољопривреди - а може се понегде то урадити. Наравно, уз то иду и други, нормалнији амбијентални услови да бисмо се, истиче Бугарин, озбиљно бавили пољопривредом.
– Страни консултанти, било ко да су, па било и најбољи експерти, просто не познају домаћу ситуацију и не видим шта они могу да донесу, осим да однесу из ове земље. Они не знају да је преко 50 одсто активног становништва у пољопривреди, власника земљишта, старије од 65 година. Зато нам треба земљишна реформа која ће бити спојена са социјалном реформом, како би се тим људима који су хранили грађане ове земље у тешким временима, у периоду санкција, обезбедило да достојанствено доживе старост. А то странац не може знати и осећати – указује Бугарин.
Бивши војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић дели мишљење да “деливери јунит” пољопривреди неће донети ништа корисно.
– Колико је познато, те јединице треба да буду систем комуникације између министарства и координатора, то јест председника Владе, али не постоји модел како ће то да функционише. Не видим разлог да се такве ствари раде уколико већ постоји закон о државним службеницима и ако постоје јасне надлежности шта се ради у Министарству, шта се ради у Влади. Стога је питање да ли ће у пољопривреди бити више пројекта или неће –- каже Јешић. – Ако видимо ко су саветници председника Владе за пољопривреду, и како се у Министарству хвале тиме што је смањен ионако мизеран аграрни буџет, нажалост, нема основа за амбицију и очекивања да се ту нешто позитивно може десити.
Говорећи о пројектима који су потребни пољопривреди, Јешић наводи пример како се финансирају активности из покрајинске аграрне касе.
– Те паре нису велике, али се троше на транспарентан начин. Иду у капиталне инвестиције, и то је модел ЕУ и начин финансирања Европске уније ка европским фондовима. Ту су пројекти за водопривреду и шумарство, а главна идеја је да се улаже у капиталне инвестиције, да се подстакне квалитетнија и већа производња код примарних произвођача. Наравно, и да се отвори тржиште и унапреди прерађивачка индустрија. То није административна ствар нити ствар добре воље министара и секретара, већ општих економских околности, владавине права, смањења корупције и монопола, а све је то предуслов за озбиљније инвестиције.
Слађана Глушчевић
Пројекат „Фракталс”
Пример доброг пројекта у пољопривреди је “Фракталс”, који су осмислили војвођански ИТ и други стручњаци. Европска унија за њега је одвојила преко 5,5 милиона евра. Најскупљи је пројекат који је Србија добила, а допринеће модернизацији не само нашег аграра већ и пољопривреде целог региона. Пројекат је фокусиран на пољопривреду, где примена дигиталних сервиса и услуга базираних на интернету и интернет апликацијама још увек није на задовољавајућем нивоу, чак ни у Европи. Намењен је финансирању малих и средњих предузећа из области информационих технологија за развијање апликативних софтвера за сектор пољопривреде, тако да ће велике користи од њега имати две војвођанске узданице – и ИТ и пољопривреда.
