пореских рајева. На тој листи Европске комисије укупно је 30 „рајских” територија, а чак 18 повезано је са српским фирмама. Наиме, Европа је одлучила да поведе битку против утајивача пореза и стане на крај повлашћеним пореским уговорима. Због тога је и однета одлука да се објави „црна листа” 30 светских дестинација које представљају порески рај. На тој листи ЕУ су Андора, Лихтенштајн, Гернзи, Монако, Маурицијус, Либерија, Сејшели, Брунеј, Хонконг, Малдиви, Кукова острва, Науру, Нијуе, Маршалска острва, Вануату, Ангвила, Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Белизе, Бермуди, Британска Девичанска остврва, Кајманска осртва, Гренада, Монсерат, Панама, Свети Винсент и Грендини, Свети Китс и Невус, Туркос и Кајкос и Америчка Девичанска острва.
По подацима Агенције за привредне регистра, 333 предузећа у Србији имају осниваче из оф-шор зона, док две чак имају директоре из пореских рајева, односно с Маурицијуса и из Лихтенштајна.
Српске компаније највише формираних фирми имају на Кипру, чак 785. На Британским Девичанским острвима регистровало је фирме 147 овдашњих компанија. Власника српских фирми у Лихтенштајну има 40, а потом долази Панама с 35, Белизе с 22, Сејшелска острва с 19, Бахами с 12, Маршалска острва с 11 и Сент Винсент и Гренадини с десет оснивача фирми. Из осталих држава долази тек неколико оснивача. По четири фирме имају власнике из Андоре и с Кајманских острва, по три из Бурнеја и Гернзија, девет из Хонгконга, шест из Либерије, пет из Сент Китс-Невиса.
Економиста Милан Ћулибрк објашњава за „Дневник” да је пословање преко оф-шор компанија, не само у Србији већ и у многим другим државама, легално, додајући да све док буде тако, тај проблем нећемо моћи да решимо.
– Но, може се поставити питање откуд око 1.000 фирми у Србији има регистрацију у пореском рају – каже Ћулибрк. – То одмах намеће и питање зашто је то тако и одговор мора бити – због пореског третмана у Србији, с обзиром на то да су овде, колико год се тврдило да су услови за инвестоторе добри, порези ипак већи него у оф-шор земљама. Велике компаније настоје да што више смање пореска издвајања и због тога гледају да се региструју тамо где ће платити мање порезе.
Наш саговорник каже да је разумљиво што јавност сумња у „исправност” власника који фирме региструју у пореским рајевима, а послују овде, јер им искуство из претходних година, али и чињница да има толико наших фирми на егзотичним острвима, даје право на то.
– Овде се ствара утисак, вероватно на основу онога што је раније било и пракса, да се власници и фирме које овде послују али порез не плаћају Србији не могу контролисати. Тачно је да се подаци могу добити укрштањем података о приливу и одливу новца с неких рачуна, али јасно је да се оф-шор компаније заправо користе практично као проточни бојлери. Исказују се вештачко високи трошкови и на тај начин се смањује профит у Србији на који се плаћа порез на добит, а исказују се много већи профити у земљама пореског раја на који се плаћа мањи порез. Оф-шор компаније службе као средство за трансфер профита из Србије у те земље, и то је основна сврха и постојања тих компанија код нас. Не верујем да се заправо те компаније баве озбиљнијим пословама, него пре свега служе за трансфер профита – закључује Ћулибрк.
Љ. Малешевић
Изнесу три милијарде евра
По последњим подацима, који потичу још из 2011. године, српске фирме чији су власници регистровани у неком од пореских рајева годишње из Србије изнесу и до три милијарде евра. Стручњаци тврде да је у питању много већа сума, али да се нико озбиљније није позабавио рачуницом о томе колико ову државу кошта пословање фирми чија су седишта у неком од пореских рајева. С друге стране, оф-шор компаније не представљају илегалан начин пословања па самим тим наши држављани који имају такве фирме нису под сталном контролом.
