и стекне звања за обављање послова за која нема потражње на тржишту рада. Србија нема национални оквир квалификација, који је најзначајнији инструмент за успостављање равнотеже између те две крајности, односно између тражње и понуде радне снаге.У Србији је само на државним факултетима евидентирано 139 занимања која не постоје у званичном шифарнику занимања па самим тим ником нису ни потребна.
– Тржишту је реално потребно мање од 20 одсто високообразоване популације – тврди професор Мирослав Кука, додајући да број студената на буyету треба одређивати према тржишним потребама. – Уколико је просечан трошак државе по једном буџетском студенту 250.000 до 300.000 динара и уколико тај студент тржишно није потребан, поставља се питање у чијем се интересу ради ако друштво, школујући студента о сопственом трошку, сутра не може да га запосли већ га извозимо бесплатно?
Он подсећа на то да садашњи шифарник занимања потиче још из 1998. године и да није усаглашен са Законом о високом образовању из 2005, због чега су занимања по Болоњском процесу заправо непостојећа.По резултатима упоредног истраживања мрежа Европске комисије у 37 европских земаља, у најгорем положају на тржишту рада с млади који с факултетском дипломом траже запослење у Србији, БиХ и Румунији. Наиме, када је реч о запошљавању након дипломирања, Србија је у неславној групи земаља у којима се лакше запошљавају млади са средњом школом него они са завршеним факултетом.
Тај проблем, по свој прилици, још увек није на „дневном реду” у Србији па је самим тим остављен за неко друго време, мада би, с обзиром на то да се и даље о трошку државе школују кадрови који ће завршити на Бироу рада, то требало да буде што пре решено.
Љ. Малешевић
Ставити прст на чело
Тим Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва је, на основу анкете спроведене у 67 општина и градова у Србији, закључио да су незапосленост и низак стандард приоритетни проблеми грађана, док је образовање тек на 14. месту. Иако је тај сектор више него важан јер статистика показује да се многи yаба школују, тек трећина испитаника сматра да успех у животу зависи од образовања, док две трећине оцењује да су личне везе и конктакти пресуднији за проналажење и задржавање посла од факултетске дипломе. Све док такав став преовладава, у овој држави се нико неће озбиљније позабавити поразном статистиком о 139 занимања на државним факултетима која ником не требају јер не постоје у званичном шифранику занимања.
