Србија имовином газдује ко пијани милионер

колико годишње приходује, а колико би могла када би све држала под контролом. У овом тренутку нико нема тачне податке о томе колико државне имовине стоји нескоришћено, празно, оронуло, покрадено... Сасвим је извесно да нема града у Србији у којем нема празних државних зграда, касарни, зграда пропалих предузећа, незавршених објеката… Једноставно, годинама лоши прописи, а и немар, стварају простор за недомаћинско газдовање државном имовином, мада би се од ње могле попунити повеће „рупе” у бушном српском буyету. Да држава има прилику – а сама је мора створити – да домаћински располаже имовином коју има, да је издаје у закуп или продаје оно што јој више није потребно, приходи у буyету знатно би порасли и велико је питање да ли би се онда морао стезати каиш на запосленима и пензионерима.

Због непоштовања јединствене евиденције државних непокретности, Влада Србије нема контролу над располагањем непокретностима, а самим тим ни прилику да увећа приходе од располагања њима. Тим пре што садашњи корисници државне имовине, по тврдњама председника Државне ревизорске институције Радослава Сретеновића, сада државну имовину користе без примене тржишних принципа, односно за њу не плаћају као што би морали да је у питању било чија имовина која се издаје у закуп или користи на основу уговора.

У евиденцији Републичке дирекције за имовину, која би морала да има јединствену евиденцију државних непокретности, унето је укупно 551.946 јединица, што не значи да је пописано толико непокретности јер је утврђено да су неке евидентиране више пута. Сретеновић је као пример навео зграду Владе Србије у Немањиној улици 22–26 у Беогаду, која је унета у евиденцију државних непокретности чак 31 пут, док зграда Министарства финансија има 11 уноса. Врховна државна ревизорка у Сектору за ревизију сврсисходности пословања Светлана Тома Алексић објашњава да је укупна површина пописаних непокретности близу седам милијарди квадратних метара, а књиговодствена вредност те имовине је 683 милијарде динара.

Она тврди да је та вредност непокретности у државном власништву нереална јер је свега за 20 одсто њих уписана ревалоризована вредност, док за остале пише нула или не стоји ништа.

– Губици државе који због тога настају, али и могући приходи, за сада се не могу тачно проценити јер није утврђено чињенично стање чиме држава располаже – нагласила је Светлана Тома Алексић.

Пред посланицима Скупштине Србије ускоро ће наћи закон о посебним условима продаје одређених непокретности у својини државе који је упутила Влада Србије. У образложењу тог законског акта истиче се да се план фискалне консолидације државе заснива на смањењу расходовне стране буyета, а продаја непокретности у државној својини донеће додатне приходе у републичку касу. Тек када тај закон прође, део државне имовине биће понуђен на продају, тако да ће по тржишној вредности моћи да се купе државни станови, гараже, локали. У промет се, када се изузму оне државне непокретности које се не могу и не смеју продати, ставља 581 стамбена зграда, 91 пословна зграда, око 600 пословних простора.

Љ. Малешевић

Какав је списак

Од укупно 551.946 уноса у базу података Републичке дирекције за имовину, 441.516 нема исказану књиговодствену вредност, за 7.027 није наведен назив корисника, 165.147 није сврстано у врсте и подврсте непокретности, а 2.651 је без назива врсте непокретности. По подацима Републичке дирекције за имовину, тренутно има 100 уговора о закупу државних пословних квадрата. Уз то, Министарство одбране као корисник државне имовине има 22 уговора о закупу непокретности.