стварању европских центара изврсности у научним истраживањима, њиховој примени и стварању иновација, а који ће помоћи економском развоју држава и стратешки их укључити на пут иновативног раста Европе – изјавила је за „Дневник” руководилац пројекта АНТАРЕС проф. др Весна Црнојевић Бенгин.
– У конкуренцији од готово 200 пројеката из целе Европе, у којима су учествовале најјаче европске научноистраживачке институциј,е као универзитети из Оксфорда и Кембриџа, институти „Макс Планк”, „Фраунхофер” и други, кроз више фаза такмичења која су се одвијала у последње две године, пројекат АНТАРЕС српског „БиоСенса” освојио је убедљиво прво место, испред свих ЕУ земаља, и то као једини финансирани пројекат ван ЕУ.
С буџетом од чак 28 милиона евра, од чега 14 милиона представљају бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона национално суфинансирање које је већ обезбесила Влада Републике Србије, АНТАРЕС за циљ има да развије „ БиоСенс” у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде.
По њеним речима, кроз посебан програм подршке малим и средњим предузећима за повезивање домаћег ИТ сектора и пољопривреде, АНТАРЕС ће промивисати Србију као централну тачку истраживања и иновација целог региона, а „БиоСенс” као један од водећих европских научноистраживачких института посвећених савременим примењеним и тржишно оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и хране.
Партнери Института „БиоСенс” на пројекту АНТАРЕС су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Холандски институт ДЛО – водећа светска институција у области савремене пољопривреде.Јавна установа Институт „БиоСенс” је најмлађи научни институт у Србији, који је за кракто време освојио чак 13 пројеката Европске комисије и постао регионални лидер у области развоја и примене напредних ИТ решења у пољопривреди.
Д. Урошевић
Нових 150 радних места
– Кроз синергијски развој два најперспективнија сектора Србије, ИТ-а и пољопривреде, АНТАРЕС се фокусира на развој одрживе пољопривреде као најзначајнијег сегмента домаће индустрије, трансфер иновација из истраживања у привреду и убрзан економоски развој земље – каже др Црнојевић Бенгин. – Уз отварање око 150 нових радних места у науци, најбољи млади стручњаци задржаће се у земљи и привући најбољи истраживачи из иностранства.
Нова радна места ће бити отворена на Институту у Новом Саду, почев од наредне године, када и почиње реализација тог седмогодишњег пројекта.
