Највише се извозило у Немачку, Македонију, Италију и Француску, а увозило из Немачке, Француске и Словеније. Највећи извозници су компаније “Реминг” и “ Еуробачка”, а увозници “ Реминг” и “ Вулкан комерц”.
Врбашка општина је у истом периоду имала размену од око 54 милиона долара. Извоз је 30,4 милиона , а увоза 23,6 милиона долара.Највише је продавано у Црну Гору, БиХ, Русију, Италију и Македонију, а увозило из Кине, Италије , Мађарске... У извозу предњаче “Карнекс”, “Витал”, “ Медела” и “ Миротин-Тиса”, док највише увозе “ Обућа Метро”, “ Карнекс”, “Пнеутећ” и “ Нови традинг НС” из Змајева. Када је у питању роба у извозу доминирају полутке од домаћих свиња, разни месни производи, уље од сунцокрета и бисквити, а код увоза разна обућа, смрзнуто месо и гуме.
Као што се и на примеру ове две општине види да су поједине компаније највећи извозници и у исто време највећи увозници тако је и на нивоу целе државе. Јер да би неколико јаких српских предузећа и претежно страних компанија које су инвестирале у Србију “заслужило” место на листи највећих извозника оне не могу без великог увоза робе које на српском тржишту једноставно нема.
Поготово нема индустријске робе, што и не чуни с обзиром да је њен допринос БПД-у 1989.године био 30 процената, а да од 2012. никако да премаши 15 одсто. Или, крајем 1989.године у индустрији је радило више од милион а данас мање од 300.000 радника. Статистичари су израчунали да Фијат Крајујевац, који је највећи српски извозник у прошлој години јер је у првих 11 месеци остварио извоз вредан 1,09 милијарди евра, на 100 евра извоза чак 65 даје на увозне компоненте.
На другом месту највећих српских извозника налази се Железара Смедерево, која је у првих 11 месеци прошле године повећала извоз за 67,8 процената на 295,9 милиона евра. Међутим, на сто евра извоза “ Железара” даје чак 83 процената за увоз како би имала шта да ради. Панчевачка “ Петрохемија” је такође на списку десет највећих српских извозника, али економисти тврде да се иза овако успешних резултата крије велики увоз. Извоз “ Петрохемије” био је 141,2 милиона евра и по тој заради нашла се на седмом месту највећих извозника. Но, она сирови безин, који користи као сировину и енергенте добија од домаћих снабдевача који ту робу увозе, па је са малом додатном домаћом вредношћу испоручују овој панчевачкој фабрици.
На листи нето извозника Репуличког завода за статистику налазе се и “ Викторијаоил” АД Шид , “ Сојапротеин” и МК Комерц, али се они не налазе међу нашим највећим извозницима. Ипак неспорно је да је Миодраг Костић највећи српски извозник у 2015.години. Његове четири фирме извезле су робу у вредности од ко 127 милиона евра, према подацима Републичког завода за статистику.
Његова предузећа “ МК комерц”, “Суноко”, “Агро-глоб” и “ Гранекспорт”, од јануара до октобра прошле године постигла су најбољи извозни резултат у поређењу са другим компанијама у власништву домаћих привредника. Добре извозне резултате забележили су и домаћи бизнисмени Милија Бабовић, Зоран Митровић, Петар Матијевић, Мирољуб Алексић, Веселин Јевросимовић и неки други, али су њихови добри пословни резултати испод оних које остварују стране компаније које послују у Србији.
Економиста профсор Љубодраг Савић, са Економског факултета у Србији објашњава да наши привредници заправо више увозе робу уместо да је производе и извозе због политике јаког динара и већих зарада на увоз него на производњи и извозу робе.
- Да би наши привредници постали већи извозници, држава би морала да помогне производњу и извоз и благо ослаби динар – сматра Савић.
У извозу највеће учешће имају друмска возила,електричне машине и апарати, воће и поврће, житарице и производи и обојени метали, док у исто време највеше увозимо друмска возила, нафту и нафтне деривате, електричне машине и апарате, индустријске машине за општу употребу и природни гас.
Љ. Малешевић
Војводина прва по извозу и друга по увозу
Према подацима Републичког завода за статистику у првих 11 месеци прошле године најеће учешће у извозу имао је регион Војводине – 32,3 одсто, затим Шумадије и западне Србије, па Београдски регион, јужна и источна Србије. Када је реч о увозу највећи је имао Београдски регион, затим Војводина, Шумадија , западна, јужна па источна Србија. Спољнотрговинска размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице ЕУ чине 64 одсто укупне размене.
