за мушко и 16,4 одсто за женско становништво, саопштио је данас Републички завод за статистику.
Ова стопа је највећа у Региону Војводине (15,9 одсто), следи Београдски регион (15,3 одсто) и Регион Јужне и Источне Србије (15 одсто), док је незапосленост најмања у Региону Шумадије и Западне Србије (14,6 процената).
Резултати Анкете о радној снази показују истовремено да је у Србији у другом кварталу значајно повећана запосленост, а томе је допринео раст запослености првенствено у пољопривредним делатностима код становништва старијег од 55 година, са нижим и средњим нивоом образовања, и то углавном подразумева неформалну запосленост.
Запосленост се повећала и међу младима и они су се углавном запослили на одређено време у секторима Прерађивачка индустрија, Трговина на велико и мало и поправка моторних возила и Стручне, научне и техничке делатности.
Стопа активности за становништво старости 15 и више година износи 54,1 одсто, при чему је стопа активности код мушкараца 62,7 одсто, а код жена 46 одсто.
Највећа стопа активности је у Региону Шумадије и Западне Србије (55,4 одсто), а затим у Београдском региону (55,2 одсто).
У Региону Војводине ова стопа износи 52,8 одсто, док је најнижа у Региону Јужне и Источне Србије, са 52,7 одсто.
Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 45,9 одсто, при чему је стопа запослености код мушкараца 53,8 одсто а код жена 38,5 одсто.
Највећа стопа запослености је у Региону Шумадије и Западне Србије (47,3 одсто), а затим у Београдском региону (46,7 одсто).
У Региону Јужне и Источне Србије ова стопа износи 44,7, док је најнижа у Региону Војводине, са 44,4 одсто.
Стопа неформалне запослености се повећала и у поређењу са претходним кварталом, и у поређењу са истим кварталом прошле године. Ова стопа на нивоу свих делатности износи 22,7 одсто, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.
Стопа неформалне запослености се повећала и у непољопривредним делатностима, и износи 10,6 одсто.
Анкетом је било обухваћено око 15.500 домаћинстава, од чега је анкетирано 12.271 домаћинство, тј. 29.943 лица старости 15 и више година.
(Танјуг)
Индустријска производња порасла 5,4 одсто од јануара до јула
Индустријска производња у Србији порасла је за 5,4 одсто у периоду јануар - јул 2016. у поређењу са истим периодом прошле године, док је у јулу повећана за 0,7 одсто у односу на исти месец 2015, саопштио је данас Републички завод за статистику.
У односу на просек у 2015, индустријска производња у јулу била је већа за 2,7 одсто.
Прерађивачка индустрија је у посматраном месецу има раст од 5,2 одсто у односу на јул прошле године, рударство је забележило скок од 3,7 одсто, а снабдевање електрицном енергијом, гасом, паром и климатизација је регистровало пад од 16,4 одсто.
Према подацима статистике, производња трајних производа за широку потрошњу је повећана за 7,8 одсто, капиталних производа за 5,5 одсто, интермедијарних производа осим енергије 4,9 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу за 3,1 одсто.
Пад је забележен у производњи енергије од 7,3 одсто.
Највећи утицај на раст индустријске производње у јулу имали су: производња металних производа, осим машина, производња деривата нафте, производња дуванских производа, производња прехрамбених производа и производња хемикалија и хемијских производа.
Десезонирани индекс индустријске производње показује укупан раст индустрије у јулу од 1,4 одсто у поређењу са јулом 2015, а за прерађивачку индустрију показује раст од 1,8 одсто.
Према десезонираним подацима, укупна индустрија је у јулу 2016. порасла 4,2 процента а прерађивачка 7,4 одсто у односу на просек 2015. године.
(Танјуг)
