Стратешки партнер обезбеђује бербу грожђа
Од је стратешки партнер „Вршачких винограда” домаћа фирма са страним капиталом „Профинекс” д. о. о. Београд.
Уговор о стратешком партнерству су у „Вршачким виноградима” потписали стечајни управник тог предузећа Душан Драгојловић и овлашћено лице фирме „Профинекс” Небојша Мишић.
Како се чуло, та домаћа фирма са страним капиталом се обавезала на то да уложи свој новац да би се завршио производни процес „Вршачких винограда”, који и поред тога остају у стечају све док им коначни статус не буде решен. Поменутим уговором о статешком партнерству „Вршачки виногради” су обезбедили опастнак и одржавање, а концепт ревитализације предузећа подржала је Агенција за лиценцирање стечајних управника, одбор свих поверилаца, међу којима су и представници Града Вршца.
Стратешки партнер треба да омогући да се реше нагомилани проблеми, изузетно важно је што ће сав профит остати у Србији. Планом реорганизације загарантован је извоз на тржишта европских земаља.
Иначе, „Вршачки виногради” су од новембра прошле године у стечају и чекају да добију новог газду. По законским процедурама, тек у новембру ове године могла би бити организована јавна лицитација на којој би фирма и највеће виногорје у Србији могли бити стављени на продају као правно лице у стечају, с брендом. Тврдило се да има заинтересованих купаца, али званичних понуда за куповину није било. Неизвесност око будућности „Вршачких винограда” довело је до кашњења у неопходном орезивању винове лозе од новембра прошле године до марта ове. Посао је кренуо касно па је због тога од 1.134 хектара винове лозе у роду, орезано с нешто мање од 800 хектара, с којих се сада може очекивати род. Радило је 44 бивших радника и педесетак сезонаца из околине Вршца, Лесковца и Краљева, а новац за те радове обезбеђен је наплатом потраживања и продајом два милиона литара белог вина у ринфузи, које је непосредном погодом за 0,32 евроцента литар, односно 78,5 милиона динара, купио крушевачки „Рубин”. На лагеру је остало још око пет милиона литара.
Надлежни се правдају да су пољопривредни радови у виноградима толико каснили само зато што су се сви, па и Привредни суд у Панчеву, који одобрава сваки потез стечајног управника, први пут у пракси сусрели са стечајем у којем је настављено да се ради. А виногради су то и „захтевали” јер би, у супротном, пропали. Пронађен је начин на који све то може функционисати у законским оквирима па је чак и од Министарства пољопривреде, како нам је речено, добијено решење да „Виногради” и у стечају могу наставити да производе вино и ракију.
Љ. Малешевић