постао судски налог за наплату потраживања проистеклих из радног односа. Конкретно, то значи да радници који не добијају плату могу да на основу обрачунског листића одмах дођу до свог новца под условом да пријави свог газду.
Но, да би се то десило, морају да обрачунски листић поднесу суду за предлог за дозволу извршења, у којем морају да наведу име извршитеља. Суд доставља решење извршитељу, који креће да ради односно да проналази новац или имовину да би наплатио дуг за радника.
По Закону о раду, на крају сваког месеца послодавац има обавезу да изда обрачунски листић, чак и ако нема новца за исплату плате. На листићу треба да пише укупуна зарада, радни сати, минули рад и све друге надокнаде. Уколико послодавац не испуњава ту обавезу, довољно је да га радник пријави и без судског спора наплати своју плату, али само под условом да на газдином рачуну има новца.
Многи радници у Србији знају за ту могућност, али такође добро знају и за последице таквог поступка, па је то разлог што се мали број одлучује да судски наплати своју плату. Но, они који се одлуче на такав корак – а прошле године је то учинило готово 5.000 радника – често се сусретну с поразном чињеницом да до новца ипак не могу доћи јер га на рачуну послодавца нема. Ту није крај и та чињеница не мора значити да радници не могу доћи до своје плате. Наиме, уколико своја доказана потраживања предају извршитељима, они им могу обезбедити новац: они имају право да газдама који немају пара на рачуну за радничку плату – буквално све заплене.
Извршитељи објашњавају да, за разлику од домаћинстава код којих су предвиђене забране шта све не сме да се плени – од основног намештаја до кућних љубимаца – закон дозвољава да се правним лицима попише све што имају уколико суд донесе решење о извршењу. То подразумева покретну и непокретну имовину послодаваца, која се плени и продаје, све у сразмери с дуговањем. Извршитељ не може пописати једино имовину која је под залогом.
Тако закон заправо дозвољава да се заплене чак и основна средства за рад у неком предузећу. Извршитељ Александар Вуловић је недавно објаснио да ће сваки извршитељ покушати да наплати дуг из залиха робе, да не би угрозио процес производње, али, ако нема ни залиха ни новца, може пленити возила, компјутере, намештај, грађевинске и друге машине, апарате, некретнине...
Љ. Малешевић
Важи и за минималац
Чак и радници који добијају плате мање од прописаног минималца или чак ни њега, могу преко извршитеља наплатити разлику. Процењује се да у Србији око 200.000 радника добија коверте тање од минималца, али уз помоћ обрачунског листића и истражитеља од газде могу наплатити оно што им припада.
