Сваки осми сунцокрет посејан на свету је новосадски

Одељење за пољопривреду општине Врбас, у сарадњи с Институтом за ратарство и повртарство из Новог Сада, организовало је Саветовање пољопривредника,

које је одржано  у великој сали зграде општине Врбас. Представници Института ратарство и повртарство представили су тренутно стање у пољопривреди и поделили корисне савете о крмном биљу, кукурузу, соји и сунцокрету.

Руководилац Одељења за кукуруз новосадског института др Горан Бекавац нагласио је да је најгора могућа ствар после жетве паљење земље, истичући да жетвени остаци морају да се заору. У Војводини кукуруз се гаји на површини од 600 хиљада хектара.

– Класична обрада земљишта даје најбоље резултате, а чување влаге у земљишту је од изузетног значаја – казао је др Бекавац.

По његовим речима, Србији годишње фали 200 мм падавина, и биланс влаге у земљишту је веома лош, зато кукуруз захтева изузетно пажљиву сетву и агротехнику.

Институт за ратарство и повртарство је написао и препоруку за сетву за све пољопривреднике, а његови представници наглашавају да су доступни за све савете.

Руководилац Одељења за уљане културе Института за ратарство и повртарство др Игор Балалић казао је да се новосадски сунцокрет сеје на површини од три милиона хектара широм планете, „а ако узмемо да се на свету простире на 24 милиона хектара, то значи да је сваки осми сунцокрет на свету новосадски”.

– Имамо 562 хибрида сунцокрета, који се највише извозе у Русију и Украјину, али и у земље Европе – каже Балалић. – Битно је да наш сунцокрет није генетски модификован.

Руководилац Одељења за соју Института за ратарство и повртарство др Вук Ђорђевић навео је да је прошла сезона била неповољна за производњу соје.

– Резултати микроогледа за претходну годину показују да је на подручју општине Врбас био један од најбољих приноса соје, уз Руму, Сремску Митровицу и Лозницу – казао је др Ђорђевић, и препоручио пољопривредницима да време сетве одлучују искључиво на основу  температуре земљишта.

Представница Одељења за крмно биље Института за ратарство и повртарство Снежана Катански казала је да се нашој територији гаји 70 врста крмног биља.

– Најзаступљенија је луцерка, које има три врсте, а осим ње, предлажемо пољопривредницима да гаје црвену детелину, која подноси кисела земљишта, а сеје се као и луцерка – казала је Снежана Катански.

По њеним речима, сточни грашак, као и грахорица, пронашао је своју примену у сточној исхрани и сточари их све више гаје и користе. Суданска трава се показала као одлична због високог приноса, а један од посетилаца Саветовања, пољопривредник из Врбаса Зоран Жижин казао је да је првенствено користи у прехрани оваца и коња које гаји.

На Саветовању се могло чути нешто више и о конзервирању кабасте сточне хране – конкретно, на који начин сачувати и повећати хранљивост биља и којим методама се служити – о чему је говорио руководилац Одељења за крмно биље с Института за ратарство и повртарство др Ђура Караyић.

– Предности сенаже су смањење ризика од киша, тада су најмањи губици 13-15 одсто, лист је очуван и добија се откос више, боља је сварљивост и висока хранљивост – казао је др Караyић. 

Битне савете пољопривредници су могли чути о времену косидбе луцерке, као и да, што се раније коси, луцерка је све квалитетнија.

– Први откос треба да је од 25. до 28. априла, затим други када је почетак цветања, трећи у фази пуног цветања, четврти у фази почетка цветања, и последњи у периоду од 10. до 20. октобра – навео је др Караyић, и додао да чешћа косидба доводи до брже регенерације сорти. – Први откос је најквалитетнији. Колико је исхрана битна код стоке говори чињеница да храна утиче 60 одсто на квалитет млека код крава, док генетика чини само 25 одсто.

Чланица Општинског већа Врбас за пољопривреду Ливиа Боганч Андријашевић казала је да је Врбас некад био далеко познат по пољопривреди и привреди и да ће бити опет.

М. Стакић

 

НС семе увек добро рађа

Стручњаци новосадског Института за ратарство и повртарство, који постоји 78 година, препоручују своје хибриде кукуруза, сунцокрета и соје као најбоље на тржишту. Институт производи 285 хибрида кукуруза, а поносни су на НС-3014, НС-4015, НС-4030, НС-4023, НС-5043 и НС-5083, НС-5051, НС-6102... Одељење за сунцокрет добило је признање „Најбоље из Србије”, а међу њиховим хибриди издвајамо „НС фантазија”, „НС константин”, „пегаз”, отпоран на пламењачу, „душко” и „сремац”, отпорни на воловод, као и „грицко” конзумни хибрид. Препорука за соју је „аполо”, „максимус”, „сава”, „НС фантаст”, такође сорте „рубин”, „ваљевка”, „галина”, као и „НС принцеза”, зависно од земљишта.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести