Сваки трећи радник није ни близу просечне плате

Мање од просечне плате зарађују запослени у пољопривреди, шумарству и рибарству јер је, по подацима Републичког завода за статистику, просек у тој привредној грани у јулу био 39.025 динара. Мање од просека зарађују и запослени у прерађивачкој индустрији јер је јулски просек 44.392 динара. Такође, и запослени у снабдевању водом и управљању отпадним водама имају мање од републичког просека – 41.215 динара. Ни радници у грађевинарству нису прошлог месеца добацили до републичког просека јер им је просечна зарада била 39.280 динара.

Плату мању од просечне бележе и радници у трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 35.823, док они који раде у услугама смештаја и исхране у јулу бележе просечну зараду од свега 28.028 динара. Радници у административним и помоћним услужним делатностима имају јулски просек од 34.985, у образовању 41.112, здравству и социјалној заштити 41.303, уметности, забави и рекреацији 36.047, осталим услужним делатностима 35.603 динара.

Дакако, постоје и запослени чија су примања већа од републичког просека и због којих је заправо јулска просечна зарада 46.280 динара. Тако запослени у рударству имају јулску просечну плату од 71.639, они који раде у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром 74.773 динара. Радници у саобраћају и складиштењу у јулу бележе просечну плату од 49.305, они у информисању и комуникацијама чак 90.869 динара, док радници у финансијским делатностима и делатностима осигурања имају просек за јул од 86.6672 динара. Просечна јулска плата за запослене у пословима некретнина је 52.216, за оне који раде стручне, научне, иновационе и техничке делатности 71.343 динара.

Уколико се упореди просечна зарада радника у услугама смештаја и исхрани, која је у јулу била 28.028 динара, и она коју су за исти месец добили запослени у информисању и комуникацијама – 90.869 динара, јасно је да је она три пута већа у корист информисања и комуникација јер је разлика између једне и друге чак 62.841 динара. Међутим, управо у тој области су рачунарско програмирање и консултантске делатности, у којима је просечна јулска плата 147.561 динара.

Јулску просечну плату већу од 100.000 динара имају и запослени у услужним делатностима у рударству – 132.627, запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса – 100.238, радници у производњи дуванских производа – 128.323, затим запослени у ваздушном саобраћају, где је просечна јулска зарада 151.843 динара. Просечна јулска плата за управљачке делатности и саветовање је 118.559, а за научно истраживање и развој 111.459 динара.

Када се пореде зараде по  регионима, јасно је да Београд предњачи по високим платама, а јужна и источна Србија по ниским. У исто време, у Београдском региону има и најмање радника који примају зараду мању од минималца – два одсто, док их у Војводини и Шумадији има три одсто, а у југоисточној Србији четири. У Војводини око 40 одсто запослених прима мање од покрајинског и републичког просека.

У обрачун просечне плате не улазе они који плату уопште не примају или примају мање од минималца. Званична статистика бележи да има нешто мање од 30.000 радника који уопште нису примили плату, а готово исто толико њих примило је мање од 20.000 динара, што је мање чак и од загарантованог минималца. Тек за њих је просечна плата од 46.280 динара недостижна.

Љ. Малешевић

Око 45.000 запослених зарађује изнад 150.000 динара

По статистичким подацима, око 45.000 запослених у Србији прима више од 150.000 динара, односно три пута више од просечне српске плате у јулу ове године. Нешто више од 86.000 радника има зараду од 85.000 до 110.000 динара, а 154.000 њих зарађује између 65.000 и 85.000 динара месечно. Најбројнија група запослених чине они чија је плата између 45.000 и 65.000 динара – таквих је 281.000.