промет акцизне робе – кафе, дувана, нафте, алкохола. Привредници који се тешко боре с нелојалном конкуренцијом од надлежних очекују још боље резултате.
Сива економија не сме да буде социјални програм државе нити да служи за богаћење појединаца. Било да раде на мало или велико, шверцери се морају санкционисати, поручују упућени. А у том обрачуну чак ни добри прописи не помажу ако не постоје јаке инспекцијске службе.
– Нажалост, просек година инспектора је више од 55, половина инспекција нема довољан број људи, ти људи нису довољно плаћени, потребне су им додатне обуке, да се успостави тај електронски систем између њих, да размењују информације – каже Иван Радак из Националне алијансе за локални економски развој. – Оно што се сада дешава нажалост је само гашење појединачних пожара.
Инспекције треба да буду ефикасније и у идентификовању оних који чине злоупотребе.
– Ограничени ресурси инспекције у већини случајева троше се на проверавање оних који поштују закон, што има за ефекат и значајне додатне непотребне трошкове за пословање тих компанија, а с друге стране, мање ресурса за контролу ризичних случајева – каже председник Америчке привредне коморе Зоран Петровић.
Пијаце су најочигледнији пример да се шверцерима неретко гледа кроз прсте. То је лоша порука, иако није спорно да политичка воља за сузбијање нелегалних токова постоји, сагласни су привредници који легално послују. Представници дуванске индустрије истичу да последњу годину осећају позитивне помаке које је направила држава, али и да кључни проблем стоји у судској пракси.
– Од отприлике 600 кривичних пријава које је МУП поднео прошле године, само 50 је добило судски епилог у смислу осуђујуће пресуде, а од тих 50 ниједна није била са затворском казном за резани дуван и само једна са затворском казном, али за шверцовање цигарета – рекао је Горан Пекез из фирме „Јапан тобако интернешенел”.
Е. Дн.
Алкохол, кафане и последице
Алкохол који тече нелегалним каналима највише завршава у угоститељским објектима, а јефтино може да буде и скупо, поручују из прехрамбене индустрије.
– Држава Србија нема евиденцију о томе колико се пара годишње потроши на лечење људи који су отровани алкохолом, нажалост, опет ми имамо увид у то тек кад неко изгуби живот, тек тад држава укапира да се нешто дешава – истиче Предраг Амиџић из компаније „Пернод Рицард Сербиа”.
