Шверцерска паклица смотаних цигарета 70 динара

Сива економија је рак-рана Србије, а шверцовани дуван и гориво, пореске махинације и неиздавање фискалних рачуна и даље скупо коштају државу, или, боље рећи, шврцери

отимају од здравства, школства, социјалне заштите... Борба против сиве зоне траје годинама, а иако помака, исто тако има и шверца.

Каква је ситуација лако се може видети ако се ових дана прошета новосадским пијацама где се паклица од 20 цигарета умотана у целофан продаје за 70 динара, док су најефтиније регуларне цигарете у трафикама  170 динара. Не треба бити велики математичар па израчунати колико сви губимо са сваком прошверцованом цигаретом.

Колико нас кошта резани дуван изнео је недавно државни секретар у Министарству државне управе Жељко Ожеговић. Он је као пример области у којој је сива економија била „висока” навео промет резаног дувана, у којем смо, како је прецизирао, годишње губили близу 200 милиона евра.

О томе да је губитак огроман, нека послужи податак да се за те новце може отворити готово 30.000 радних места. То јест, могао би се запослити цео један град.

Није, наравно, само дуван проблем.

Трећина српске привреде је у сивој зони, тврде из Националне алијансе за локални и економски развој НАЛЕД, по анализама које су до сада направљене. Због сиве економије на губитку су сви – купци, произвођачи и држава.

У НАЛЕД-у кажу да привредници који се боре с нелојалном конкуренцијом очекују боље резултате у борби против сиве економије, која је највише заступљена код акцизне робе – кафе, цигарета, нафте и алкохола, у пољопривреди, грађевинарству, трговини.

Иван Радак из НАЛЕДА истиче да је сузбијање сиве економије један од важнијих задатака.

– Потребно је прво унапредити капацитете инспекције – каже Радак. – Следећи корак јесте да све инспекције увежемо једним електронским системом да би могле размењивати податке. А најважније је да раде анализу ризика. Не може 500 инспектора да покрије око 300.000 предузећа у овој Србији, тако да они морају да категоришу – а то закон и предвиђа –предузећа на мање ризична и високоризична.

Као трећу ствар коју је потребно урадити Радак наводи судску праксу, односно да судови „брже и ефикасније решавају оне предмете који се баве сивом економијом”.

Министар финансија Србије Душан Вујовић рекао је да Министарство финансија припрема реформу Пореске управе и Царине и да ће се радити на сузбијању сиве економије.

– Планирамо да сиву економију с 30-40 одсто, на колико се процењује да је њен удео у економији у Србији, спустимо на 15 одсто – рекао је Вујовић.

Д. В. – Д. Мл.

 

Дизел-гориво с базним уљем

Држава Србија је прошле године изгубила најмање 30 милиона евра прихода од акциза јер је у легално дизел-гориво намешано око 40.000 тона базног уља.

– Штету трпи не само држава већ и савесни трговци нафтом и нафтним дериватима – изјавио је генерални секретар Удружења нафтних компанија Србија (УНКС) Томислав Мићовић. – Од 2013. године наовамо увоз базног уља у Србију је све већи и за првих десет месеци је достигао ниво од 65.000 тона, што око три пута превазилази реалне годишње потребе индустрије мазива, која базно уље користи као сировину.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести