а понуда и није мала. Штедишама који би да постану макар и мали инвеститори, од изеснијих прихода на располагању су државне обвезнице, штедна осигурања, пензиони фондови и улагање у некретнине. Све ове алтернативне прилике имају своје предности и мане. Ипак, највећи проблем је код улагача, јер је код нас највише штедних рачуна с улогом до 500 евра, а то знатно ограничава могућности улагања.
Најсигурније и најисплативије су државне обезнице. Њих као сигурне хартије користе банке, пензиони фондови који их купују и ту пласирају новац клијената. Међутим, за грађане је највећи проблем што је најмања могућа сума за улагање 5.000 евра. Зато постоји могућност да се више њих удружи и купи једну или неколико обвезница,нађу брокера и чекају да новац стигне па да га поделе. На поменуту суму, а на рок доспећа на годину, дана добија се 195 евра. У банкама не само што се добија мања сума, већ се на приход од камате плаћа порез по стопи од 15 одсто, што није случај код суме која се добије код обвезница. Принос на обвезнице у Србији није стриктно одређен. За обвезнице у еврима креће се од 2,25 по чак 4,20 одсто, а код динара од 4,95 до 12,99 процената годишње. Надлежни највљују да бу ускоро могли да емитују и обезнице мање вредности доступније већини грађана.
Друга опција су штедна животна осигурања, а имају га готово све осигуравајуће куће. Странка уплаћује новац по унапред договореном ритму - месечно, квартално, годишње. Када прође број година назаначен у уговору новац се добија. Приноси на штедна осигурања крећу од 2,5 одсто код највећег броја компанија. На овај приход такође се држави плаћа порез од 15 одсто. Поред тога, уколико наступи незгода назанчена у полиси осигураник добија новац раније, а према слову из склопљеног уговора.
- Мислим да су штедна осигурања веома добра инвестиција - каже наш познати стручњак др Борис Маровић. - Не само да осигураник добија камату, која је већа него у банкама, већ је истовремено и осигуран. Зато је ово опција о којој вреди размислити у будућности.
Директор Меркур осигирања у Србији Миодраг Квргић објашњава да је код њих камата 2,5 одсто годишње. За премију од 450 евра плаћа се 37,5 евра. Од броја година и тога да ли ће бити потребе да се због осигураног случаја исплати премија зависи и коначан добитак.
А то конкретно значи да мушкарац од 37 година, који уплаћује премију 15 година акумулира 6.750 евра, а након истека тог рока добија 7.273 евра. Поред тога, осигураник стиче право на учешће у добити која може бити плус 250 до 350 евра.
Трећа опција су добровољни пензиони фондови. Ту се новац уплаћје месечно, мада може и ођедном. Приноси су и преко 10 одсто, а нема пореза од 15 процената. Ово не само да је добра могућност за инвестирање већ све више постаје прека потреба. Данас сваки трећи послодавац плаћа мању пензију него што би требало, односно закида запосленом у односу на износ који би требало да уплати. У фонодовима кажу да се уплатом 5.200 динара месечно на рок од 30 година може од 60 до 80 године живота обезбедити пензија од 70.000 динара. Могуће су и уплате мањих сума од 1.000 до 1.500 динара месечно, али је тада и приватна пензија мања.
Као опција истаје и куповина некретнине. Истина, цене квадрата су пале, али и новчаници будућих подстанара су све тањи. Држава са своје стране најављује оштру контролу и као и обавезу да станодавци плаћају порез од 20 одсто.
Д. Вујошевић
Не сва јаја у исту корпу
Савет финансијских стручњака код инвестирања већ вековима се може свести на пар речи - не сва јаја у исту корпу. То би заправо требало да значи да улагање треба поделити - мало осигуравајућој кући, мало државним обвезницама, мало панзионом фонду. То је лако утрадити за улоге од неколико хиљада евра, али за мање баш и није.
