Уколико и ту нема шанси да се добије новац, на тапету је продаја златног накита. Многима је, међутим, тешко да се од ланчића или дуката одвоје заувек и последња шанса им је залагаоница. Истина, то ће их папрено коштати.
Ту се новац добија одмах, а месечна провизија се плаћа од пет до десет одсто. У појединим залагоницама дате предмете чувају до две године, под условом да се провизија плаћа редовно. Друге пак дозвољавају да то иде унедоглед уз плаћену провизију. О томе колико су грађани који до новца стижу на тај начин буквално одрани најбоље говори податак да се код нас камате на динарске кредите крећу око осам одсто, али на годишњем нивоу. Залагаонице су скупље од најскупљег кредита.
Како то може и откуд сада све то, питаће многи.Може јер наши прописи не познају залагаонице. Њихов рад није регулисан ни на који начин. Тим послом се полуилегално баве мењачнице, антикварнице и златаре и ко зна ко још.Када се ради о новцу надлежна је Народна банка Србије. Они јасно кажу: НБС није овлашћен за давање сагласности за обављање делатности залагаоница, одређивање услова за рад те делатности, евиденцију залагаоница, ни за њихову регистрацију. Стога није надлежан ни за надзор над њиховим радом нити поседује податке о њиховом пословању. Закон о банкама јасно каже да нико сем банака не може да се бави примањем депозита. Исто важи и за давање кредита и издавање платних картица.
Ко поступи противно наведној забрани, чини кривично дело за које је предвиђена казна затвора која се креће од три месеца до пет година, односно од једне до осам година. Строже кажњавање је предвиђено ако је остварена имовинска корист. Шта се пак догађа на терену?Невољник коме је потребно 100.000 динара наћи ће се у прилично тешко ситуацији јер залагаонице бирају имовину. У једној новосадској рекли су да за ту суму могу да се заложе чекови и златан и сребрни накит. Други вредни предмети нису добродошли.
Провизија је ту десет одсто и плаћа се сваког месеца. Странка има форе две године да врати дуг ако редовно плаћа провизију. Уколико у том року не врати позајмљену суму, заложени чекови и накит прелазе у власништво залагаонице. Препоручују да се узимају мање суме ако не треба одмах велика јер је ту провизија око пет одсто. Предмет који се залаже мора бити од 30 до 50 одсто вреднији од суме која се исплаћује.
Када су у питању предмети које примају, нешто су флексибилнији у једној залагаоници у Зрењанину. Осим чекова, златнине и сребрнине, ту је и могућност да се заложе лаптоп рачунари, ТВ пријемници и друга вреднија техничка роба. Провизија је девет одсто месечно. Док је странка плаћа, роба ће је чекати, а тако може унедоглед. Уз провизију од девет одсто месечно исплатиће све што је узео па и мало више за годину дана. Све остало је чист ћар залагаонице.
Све то говори да је потребно да се рад залагаоница што пре регулише. Оне постоје у готово свим земљама Европске уније. Хармонизација нашег законодавства би ту свакако добродошла.
Када област није регулисана, ради ко шта хоће. Зато се лако може догодити да о залагаоницама прво читамо на страницама црне хроника па да се тек онда њихов рад регулише законом и другим прописима
Д. Вујошевић
Нема их у АПР-у
У подацима Агенције за привредне регистре залагаоница готово да нема. С обзиром на то да оне код нас нису регулисане прописима као посебна привредна делатност, и не воде се посебно. Међутим, у неколико случајева залагаоница се јавља у имену фирме предузетника или предузећа. Они којима услуге залагаоница затребају, неће се много мучити да их нађу. На интернету се лако нађу специјални сајтови с подужим списком свих градова и већих места у Србији у којима постоје, а довољно је и изаћи на улицу.
