У Новом Саду купце чека 5.000 станова, кућа...

у то тржиште, тако ће бити још неко време.

– Огласили смо стан за продају још прошле године и тражили смо 800 евра по квадрату. Било је заинтересованих, али се озбиљан купац није појавио док нисмо спустили цену – прича за „Дневник“ Новосађанка Д. Ђ., која је стан од 54 квадратна метра у старом делу насеља Детелинара управо продала за 38.000 евра. – Откако смо је кориговали, до продаје је прошло мање од десет дана. Купац се одмах појавио. Мислим да цена није реална, али шта је – ту је. Зграда јесте стара, али је стан потпуно реновиран, промењена је столарија, паркет, инсталације...

Тај пример управо показује како функционише тржиште некретнина па и сва остала – док се цена не прилагоди реалним околностима, нема ни трговине па ће они који на то нису спремни само продужити таворење на листи коју, само у Новом Саду, чини више од 5.000 станова.

Било је, како смо чули у агенцијама за некретнине, случајева да су станови продати и за 500 евра по квадрату, али је код њих много „али“ – на периферији су града, потребно је много улагања... Такви се случајеви и даље броје прстима једне руке.

– Осцилације на тржишту су незнатне у односу на прошлу годину. Најнижу цену имају станови на Телепу, Сателиту, као и они ближе центру али су велике квадратуре (више од 90 квадрата), под плочом... Такви коштају 700 евра по квадратном метру – каже за „Дневник“ директор продаје у новосадској агенцији „Солис“ Драган Рабатић, додајућ да су најскупљи квадрати у центру, тачније на потесу од Спенса до Дунава, и коштају 1.350 евра. – То није само цена коју продавци траже, већ се и постиже.  

Наш саговорник оцењује да је тржиште некретнина успорено, чему је допринело то што банке тренутно не форсирају стамбене кредите.

– Уобичајено, највише се траже и најбоље продају гарсоњере и једнособни станови, као и мањи двособни, око 40 квадрата. Такође, велики луксузни станови, од 120 квадрата и већи, увек имају купца – вели Рабатић.   

У другим војвођанским градовима тржиште некретнина још је спорије. У Зрењанину је продаја станова и кућа драстично опала у односу на пре неколико година, а како нам је речено у агенцијама у том граду, има и станова јефтинијих од 500 евра. Рецимо, почетна цена стана од 55 квадратних метара на Багљашу је 27.000 евра. Додуше, реч је о стану на деветом спрату, то јест у поткровљу. Рецимо, за стан од 81 квадрат у насељу 4. јули, делимично реновиран, на петом спрату продавац тражи 510 евра по квадрату.  

У Кластеру некретнина оцењују да су се, након вишегодишњих осцилација и пада вредности некретнина у Србији, цене коначно стабилизовале, реалне су и сада је повољан тренутак за куповину.

Како је недавно изјавио председник тог кластера Ненад Ђорђевић, ова година је почела – ни добро ни лоше.

– Тренд из 2014. се наставља, у јануару ове године је забележен значајан раст девизне штедње у банкама, што је један од узорока пада промета некретнина – рекао је он, подсетивши на то да је од 2008. до 2010. сваке године девизна штедња расла између 600 и 700 милиона евра.

С. Глушчевић

Паре у квадрате, не у банке

У Кластеру некретнина напомињу да је на штедњи грађана готово десет милијарди евра и да би бар половина тог износа могла отићи на куповину некретнина.

Он очекује већи раст промета некретнина у наредном периоду, као и да ће бити само мањих осцилација у ценама.