такву одлуку у септембру прошле године, иако су синдикати тражили да се минималац повећа и да сатница буде око 140 динара.
Ових дана су Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност“ упутили Социјално-економском савету иницијативу да се минимална цена рада повећа на 140 динара по радном сату да би минималац, уместо садашње око 21.000 динара, био 24.360 динара. Представници синдиката су указали на то да минимална цена рада није промењена већ три године и да су разлози за повећање оправдани и конкретни. Наиме, Законом о раду предвиђено је да се минимална зарада мења у складу с променама неколико параметара те би, како су истакли, требало да се повећа око 15 одсто.
Да ли ће до тога доћи видеће се, али је јасно да су и просечне плате, које су око 40.000 динара, недовољне за све оно што једној породици треба током месеца. Наиме, крајем прошле године просечна потрошачка корпа била је тешка око 67.000 динара, дакле требало је три минималне зараде за њено пуњење. Истовремено, вредност минималне потрошачке корпе била је око 35.000 динара, што практично значи да је с два минималца могуће прегрмети месец. Наравно, то је, чак и уз невероватну финансијску гимнастику, немогуће, јер је само за векну хлеба (500 грама) и литар млека месечно потребно више од 3.000 динара.
По речима председника Свеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, минимална зарада је изузетно ниска и не задовољава ни минимум потреба. Он истиче да је неопходно повећати је, посебно што су испуњени сви законом прописани услови да до тога дође.
– Услови за повећање минималне зараде постојали су и приликом утврђивања минималане зараде за ову годину, у септембру 2015, али је она остала иста – каже Милић. – Наглашавам да тада нису поштиване одредбе Закона о раду, у којем је прецизирано како се мења минимална цена рада, и када, а то зависи од неколико параметара – егзистеницијалних и социјалних потреба радника и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста БДП-а, кретања потошачких цена, продуктивности и просечне зараде у републици.
Он указује на то да приликом преговора о минималној цени рада преговарачи у СЕС-у нису постигли договор и да је она остала иста.
– Тада су представници државе стали на страну послодаваца, а разлог видим у томе што је држави, као највећем послодавацу, прескупо да своје запослене плаћа више, а повећање минималне зараде угрозило би повећање плата и пензија за минималан проценат. Садашња минимална зарада покрива свега 30 одсто просечне потрошачке корпе, а то говори само за себе јер је за оно што је у њој потребно три минималца. Због стања у привреди земље, јасно је да је веома тешко повећати зараде, па и минималну, али доносиоци одлука о висини минималне зараде морају да схвате да је она веома мала и недовољна – каже Милић.
Д. Млађеновић
Месечно од 20.300 динара
Сада је, у односу на 2012. годину, минимална зарада виша, али свега шест динара по сату. Наиме, тада је сатница вредела 115 динара, а вредност радног сата запослених којима се сада исплаћује минимална зарада износи 121 динар. Онима који кући доносе ту зараду највише новца ове године – око 22.300 динара – биће исплаћено у марту и августу јер је тада највише радних сати – 186. Чак пет месеци (јануар, фебруар, април, јул и октобар), минимална зарада износи око 20.300 динара, пошто тада има 168 радних сати.
