државне управе и финансија, припрема се регистар у којем ће се евидентирати сва непореска и нефискална давања, а затим ће држава покушати да их смањи на разумну меру да би омогућила привреди да што боље и лакше функционише.
У Србији послује 350.000 малих и средњих предузећа, која запошљавају 850.000 радника, а Влада од њих очекује да буду носилац економског развоја који ће до 2020. године запослити још 100.000 људи. Међутим, толика очекивања од малих и средњих предузећа држава не прати одговарајућим прописима који би им олакшали рад, већ их „гуше” стотине намета. Наиме, у Србији постоји готово 250 непореских такси, а за сваку пету привредници не знају колико ће да плате наредни пут јер се оне разликују од општине до општине.
По речима извршне директорке НАЛЕД-а Виолете Јовановић, привредници и грађани Србије плаћају стотине намета чија цена варира у зависности од града и општине, а Међународни монетарни фонд тражи од наше државе да те таксе уједначи и да оне буду на једном месту. Додаје да студија о парафискалним наметима, коју је НАЛЕД израдио у сарадњи с УСАИД-овим БЕР пројектом, утврдила је 371 непореско давање, од чега су најмање 179 парафискални намети.
– Том темом се бавимо већ пет година и имамо конкретна решења која смо предложили Влади Србије – рекла је Виолета Јовановић. – Предлажемо реформу у пет корака, пре свега увођењем јавног регистра и закона о таксама. Парасифкални намети су допринели томе да Србија лане изгуби 13.580 малих и средњих предузећа и 35.290 предузетничких радњи.
Она истиче да постоји отпор локалних самоуправа за укидање општинских парафискалних намета, што је, како каже, очекивано јер у томе виде губитак сигурног прихода од којег пуне општинске касе. Међутим, неке средине су право да одређују износе парафискалних намета привредницима злоупотребиле па су фирмарине вишеструко повећале. Закон о таксама и накнадама требало би да уједначи износ накнада на нивоу општина и уведе правило по којем би се за једну услугу плаћала једна такса. У Министарству финансија најављују до краја ове године значајне промене у тој области, које ће најзад уједначинити висину накнада које локалне самоуправе наплаћују привредницима и укинути значајан број намета. Први пут ће та област бити регулисана једним законом, а сада је предмет десетина републичких прописа и бројних подзаконских аката. Тим законом груписаће се накнаде, начин утврђивања њихове висине, контролисаће се наплата и омогућити виши степен финансијске дисциплине. На крају, он ће стати на пут локалним самоуправама, које су неретко уводиле скривене порезе којима су додатно пуниле буџете.
Сада највише таксе, чији су износи шестоцифрени, плаћају компаније које послују у секторима производње и промета наоружања и експлозивних материјала, транспорта, заштите, заштите животне средине, рударства и ауторских права. Сви привредници, без обзира на то чиме се баве, сада плаћају таксу за наводњавање. Или, еколошку таксу, осим привреде, плаћају и школе, али само приватне. Најмања републичка административна такса тренутно износи 70 динара, а највећа 748.720. Уколико у називу фирме или радње има и реч „Србија”, власници за то плаћају додатних 474.800 динара. Привредници се жале и на то што плаћају неколико пута скупље прикључење на гасоводну мрежу, грејање, струју, воду...
Љ. Малешевић
Шест предлога НАЛЕД-а
НАЛЕД предлаже уређење правног система кроз оснивање јавног регистра непореских намета, укидање дуплих такси, односно плаћања више такси по истом основу, усклађивање висине такси с ценом пружене услуге, доследну примену Закона о буџетском систему, увођење јасног механизма контроле за прописивање нових намета, елемената тих намета и трошења новца прикупљеног по том основу и враћање прихода локалним самоуправама који им по природи ствари припадају.
