будућности задржати привредни раст Србије на скромном нивоу, а извоз ће наставити да буде главни покретач раста, подржан опоравком тражње у чланицама ЕУ. Кључни приоритет власти Србије за ову годину би, сматра ЕБРД, требало да буде ефикасно извршење јавних инвестиција, које су, како се додаје у извештају подбациле у 2015.години. ЕБРД очекује да ће стопа раста у 2016. години бити већа у складу са повећањем инвестиција, умереним растом извоза и опоравком приватне потрошње.
Према подацима Републичког завода за статистику покривеност увоза извозом у Србији прошле године био је 73,4 одсто. Извоз робе био је 12.028,4 милиона евра и био је већи од 7,8 одсто у поређењу са истим периодом 2014.године. Увоз робе забележио је вредност од 16.392,8 милиона евра, што представља повећање од 5,8 одсто у односу на исти период 2014.године. Ови подаци су доказ да и компаније које су извозно оријентисане и које добар део својих производа извозе на инострано тржиште морају највећи део профита да уложе у увоз онога што на српском тржишту нема. Уз то, како је за “Дневник” оценио Никола Павичић, успешни привредник и почасни директор “ Таргета” , протеклих година мало се инвестирало у нове технологије и фабрике које запошљавају , извозе и праве профит, а много више у супермаркете, некретнине и хартије од вредности односно у оно што доноси брзу зараду.
- И домаћи и инострани инвеститори радије инвестирају у банке, супермаркете, некретнине и сферу услуга него у производњу.
Само 15% укупних инвестиција и домаћих и страних отишло је у реални сектор. Зато не можемо кривити инвеститоре, за то је крив систем који подстиче инвеститоре да инвестирају у све само не у производњу. Наш економски систем кога смо направили после промена 2000.године почива на високим каматама, кредитима са валутном клаузулом, прецењеном курсу, двовалутном систему, високим порезима и претераној јавној потрошњи. Тај систем уништава домаћу производњу, онемогућава извоз и стимулише увоз.
Преко високих камата и кредита са валутном клаузулом банке извлаче новац са рачуна прдузећа и из yепова грађана, праве високе профите и згрћу богатство, а грађане и предузеће воде у дужничко ропство. Постојећи економски систем добар је онима који су га и креирали. Он веома добро служби власницима банака, финансијским шпекулантима, увозницима, власницима трговачких ланаца, а можда и држави. Он је легализовао реалну власт финансијске олигархије, не само над производњом, него и над целим друштвом. Зато, ако кога треба да кривимо што у Србији ничу супермаркети уместо фабрика онда је то држава која је направила овакав економски систем – оцењује Павичић додајући да се “наказни” економски систем мора демонтирати јер онемогућава економски раст Србије.
Наш саговорник истиче да је Србија мала земља са малим тржиштем које не може бити покретач раста, па уколико жели да има високе стопа раста мора изаћи на инострана тржишта. Без извоза нема растаа, али без реалног курса нема извоза , тврди Павичић.
Љ. Малешевић
Профит није мерило успешности
Сасвим би било логично да профит буде мерило успешности фирме, али то мерило важи у земљама са нормалним економским системом где сви имају једнаке услове, сматра Павичић .
- Међутим, у Србији се не може рећи да су исти услови за прављење профита у банкама и трговини са једне и у производњи са друге стране. У последњих 15 гоина кумулисани губици у производњи Србије су 25 милијарди евра, а за то време банке су забележиле профит који се мери милијардама евра. Значи ли то да смо ми у производњи баш толико глупи и незналице, а они у банкама, трговини и услугама тако паметни и успешни? Кад направимо једнаке услове за све онда ће важити профит као мерило успешности – каже Павичић.
