а добро је познато да се то није остварило. Да подсетимо, бесплатне акције у Србији добило је 4,8 милиона грађана, а велики део њих није веровао у причу да ће од њих зарадити 1.000 евра, па су акције продали. Процењује се да у Србији сада има тек нешто више од два милиона тих акционара.
Показало се да је око половине грађана који су их продали било у праву јер су власници бесплатних акција до сада добили тек нешто више од две хиљаде динара, а колико ће се новца у будућности сместити у њихове новчанике зависиће од приватизације Аеродрома „Никола Тесла”, Телекома Србија и пословања Нафтне индустрије Србије.
За сада највише обећавају акције НИС-а, којима се ових дана највише трговало на Београдској берзи. У уторак је реализована трговина од 13,2 милиона динара, свака акција је порасла 0,7 одсто и била је 750 динара. Иначе, откако су акције НИС-а на Берзи, највећа цена до сада била је 1.020 динара по акцији, док је најнижа вредност била 442 динара. О томе шта акционари могу убудуће очекивати од акција домаће нафтне компаније Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић” каже:
– Раст цена нафте на светском тржишту допринео је расту акција НИС-а, а ако се тако настави, извесно је да ће раст бити континуиран – објашњава Јоргић. – За власнике акција то је двоструко добро. Расте вредност акција, али могуће је да ће се повећати и дивиденда, односно приход који се преко њих остварује. То ће деоничари знати средином године, када се обично одржава Скупштина акционара и када се распоређује добит.
Судећи по најавама из Владе Србије, Аеродром „Никола Тесла” неће у приватизацију већ ће за њега бити дата концесија. Од тога како ће они који добију концесију пословати, зависиће и будућа добит, али и цена акција тог предузећа. Што се тиче „Телекома”, продаја је неколико пута покушана, али држава није била задовољан ценом па се још ништа није променило. Од приватизације тог предузећа зависиће и даља судбина прихода по основу акција које су подељене.
Бесплатне акције нису добили сви грађани који су се јавили на позив за упис. То су остварили само они који су 31. децембра 2007. године испунили прописане услове – да су тада били пунолетни, да су имали пребивалиште у Србији и да до тада нису стекли право на акције у претходним приватизацијама. Они који нису испунили те услове, нису постали акционари, без обзира на то што су се пријавили за упис.
Д. Вујошевић
Поштанска штедионица уплаћује
Подаци о акцијама и власницима воде се у Централном регистру хартија од вредности, а приходе од акција сервисира Поштанска штедионица. У тој банци имају евиденцију о томе где су рачуни грађана и где им се уплаћује новац. То важи за продају акција, као и за уплату прихода који се по том основу оствари. Информације везане за те акције грађани могу добити на шалтерима Поштанске штедионице, али и у кол-центру те куће позивом на број 011/20-20-292.
