значајно допринела развоју. Наиме, уколико би Србија остварила циљ Европске уније да до 2030. повећа енергетску ефикасност за 27 одсто, то би допринело повећању бруто друштвеног производа за више од један одсто. Такође, то би утицало и на повећање запослености за више од два одсто, односно било би могуће отворити неколико десетина хиљада нових радних места, рекао је председник Агенције за енергетитку Љубо Мачић.
Говорећи на Српском економском самиту Мачић је устакао да, упркос томе, Србија троши веома много енергије, односно 1,7 пута више енергије по БДП-у мерено паритетом куповне моћи. Он је указао на чињеницу да је увозна зависност Србије 28 одсто, истичићи да је то критично јер је зависност од увозног гаса и нафте висока, а високи су и трошкови увоза, пошто су прошле године износили 35 одсто од нето трговинског биланса Србије.
Управо збор тога јеважно радити на повећању енергетске ефикасности, нагласио је Мачић, јер то доприноси већој сигурности енергетског система, а смањују се и трошкови увоза, повећава конкурентност привреде, повећава вредност некретнина које су добро изоловане, ефикасније се штити околина јер је мање загађење...
Проблем са ефикасном употребом енергије нема само Србија, истакао је Мачић јер се са тим боре и земље ЕУ. Ипак, наша земља направила је неколико добрих корака, попут усвајања закона о рационалном коришћењу енергије и усклађивању прописа са ЕУ, као и оснивања Фонда за енергетску ефикасност.
- Да би то функционисало неопходно је да Министарство енеретике повећа капацитете, да Министарство финансија буде “мекша срца” у односу на Фонд за енергетску ефикасност, али и да се реше друга питања попут тога да се реши ко је партнер за изолацију зграда када у њој живи, рецимо 30 људи - рекао је Мачић.
