Утаје однеле 14,8 милијарди динара

од тешког и организованог криминала посебну пажњу посветило управо тим специфичним облицима криминала, који на директан начин утичу на стварање нелојалне конкуренције на тржишту, смањење броја радних места, квалитета јавних услуга због мањих буyетских прихода, појаву сиве економије, нелегалних тржишта...

По проценама, кривична дела из области економије чине мање од десет одсто укупно пријављених кривичних дела у држави, али зато висина почињене материјалне штете износи око 60 одсто укупне штете настале вршењем свих других кривичних дела. Значајан удео у области економског криминала имају пореска кривична дела, која се издвајају како по степену организованости, тако и по висини буyетског оштећења. У прилог томе говори податак да је у последње две године откривено 1.956 пореских кривичних дела и да су поднете кривичне пријаве против 2.621 лица због избегнутих пореских обавеза у износу већем од 14,8 милијарди динара.



Пореска кривична дела углавном се врше неподношоњем пореских пријава и уношењем лажних података у пријавама ПДВ-а с циљем избегавања плаћања пореза или неоснованог исказивања износа за повраћај пореза или порески кредит, непријављивањем стварног прихода или коришћењем лажних фактура, које најчешће не прати промет добара и услуга. Посебан проблем с којим се суочавају представници службе за спровођење закона јесте избегавање кривичне одговорности и отежавање контроле плаћања јавних прихода због пререгистрације привредних субјеката с територије ужег дела Србије на подручје Косова и Метохије, која се раде да би се документација учинила недоступном и онемогућили контрола и утврђивање јавних прихода. Најчешће је реч о привредним субјектима који своје пословање организују попут предузећа названих „перачка” односно „фантомска”, као и они пословни субјекти који су имали пословне односе с тим предузећима.



У извештају се указује на то да се један од најчешћих облика утаје пореза с елементима организованости учинилаца односи на увоз и промет текстила, обуће и одеће из азијских и евроазијских земаља. Чланови кривималних група с власницима већег броја привредних друштава регисторавних у Србији обављају транспорт, увоз и стављају у промет ту робу коришћењем фалсификоване документације, а све у намери да се прикрије и лажно представи вредност робе да би се избегло плаћање пореских и царинских обавеза прликом увоза у Србију. Вредност робе на улазним рачунима најчешће је више пута умањена у односу на тржишну.



Највећу претњу у области пореских кривичних дела представља пословање преко такозваних фантомских предузећа. Близу 450 таквих предузећа откривено је 2013. и 2014. године. Најчешће се користе за издавање фиктивне пословне документације и приказивање пословног односа с привредним субјектима који заправо не постоји, чиме се омогућава прикривање продаје робе на црно, избегавање пореза и акциза, али и прање новца. Та предузећа се након злоупотреба гасе и не постоји могућност наплате јер се углавном ради о привредним друштвима с ограниченом одговорношћу, која одговарају имовином које заправо нема.



Сумњиве трансакције обављене преко „фантомских предузећа” најчешће су набавка добара и услуга ради неоснованог коришћења претходног пореза, као и продаја робе на црно без евидентирања у пословним књигама, авансна плаћања уз навођење фиктивних основа уплате, подизање значајних износа у готовом новцу који се враћају власницима регуларних предузећа умањена за износ провизије, а потом служе за исплату зарада на црно или за личне потребе.



Трансакције „прљавог” новца преко оф-шор компанија одвијају се у два правца: из Србије према тим компанијама и обрнуто. „Прљави” новац из Србије се након пребацивања у оф-шор компанију, у циљу прикривања новчаних токова, раслојава на рачуне више других компанија и физичких лица у иностранству, а у Србију се враћа на основу кредитних пласмана од инвестиционих компанија, закључивањем такозваних субординираних зајмова, као и другим видовима инвестиционог улагања, зајмова, помоћи и услуга.



Љ. Малешевић

 

Организовано оснивање или куповина предузећа



Приметна је и појава да физичка лица у Србији организовано оснивају или купују предузећа, а затим повезано делују током кратког периода ради преноса пореских обавеза с регуларних предузећа на „фантомска”. Примећена је појава да „фантомска предузећа” у кратком периоду исказују велики промет у ПДВ пријавама, с незнатним износом исказане пореске обавезе.

Злоупотребе у приватизацији



Откривене су и злоупотребе у поступцима приватизације. Оне се углавном односе на незаконито располагање имовином субјекта приватизације да би се прибавила корист купцу – продаја непокретности у власништву субјекта приватизације супротно прописаним процедурама и по умањеној вредности у односу на тржишну, незаконито оптерећење имовине приватизованог предузећа и злоупотребе у поступку приказивања инвестицоних улагања.