Уводи се контрола горива у резервоарима

 који се продају на нашим пумпама убацује/додаје одговарајући маркер одмах након увоза или испоруке из рафинерије. Приликом контроле може се утврдити постоји ли у гориву одговарајућа концентарције маркера или не, што указује на то да ли је набављено легално или не неки други начин.

Концентрација маркера у гориву контролише се на бензинским пумпама и у складиштима, а наредне године би инспекција требало да проверава и порекло горива у резервоарима. Та новина прописана је новом уредбом о маркирању горива, која је у новембру била на јавној расправи и коју би Влада Србије требало ускоро да усвоји, а примена би могла почети у првој половини следеће године.



По речима генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, да је провера горива у резервоарима неопходна из тог удружење истичу још од увођења његовог маркирања јер сви канали сивог тржишта завршавају у резервоарима возила.

– Без обзира на мере које се предузимају да се спрече нелегални токови на тржишту, таквих појава има, а на крају се све заврши у резрвоарима аутомобила и зато је та контрола веома важна – каже Мићовић. – То ће, сигурно је, допринети томе да они који послују нелегално изгубе купце, који неће желети да, куповином таквог горива, ризикују високе казне. 



Концентарција маркера из резервоара лако се може утврдити, а у то су се, каже Мићовић, уверили наши превозници пре неколико година, возећи ван Србије. Наиме, многи су уместо дизела, као погонско гориво користили лож-уље, што је контрола у земљама Европске уније, где се тај дериват такође маркира, детектовала и санкционисала. 



– Маркер за лож-уље је јединствен и користи се и у Европи и Србији, а лож-уље се не може се користити као погонско гориво јер је намењено за производњу топлотне енергије и ослобођено је акциза, тако да се његовим коришћењем као погонског горива, заправо, избегава плаћање пореза, а на дизел-гориво акцизе се плаћају – навео је Мићовић. – УНКС одавно указује на огроман проблем нелојалне конкуренције јер се масовно намешава базно уље, које је такође неакцизни производ, у дизел-гориво. За протеклих 11 месеци увезено је око 75.000 тона тог деривате нафте, а реалне годишње потребе су до 25.000 тона. Ипак, реакција још нема, а само по основу утаје акцизе, државни буyет ускраћен за око 25.000.000 евра.



По Мићовићевим речима, узимањем узорака из резервоара и евентуалним утврђивањем да гориво нема задовољавајућу концентрацију маркера може се с великом сигурношћу констатовати да је у возилу гориво из нелегалних токова. 

– Контрола горива из резервоара углавном се односи на транспортна предузећа, предузетнике и пољопривредна предузећа и обављаће се на паркинзима тих фирми. Контрола горива у само једном возилу омогућиће инспекторима да једноставно установе да ли је у резервоару маркирано гориво, из легалних токова, или је из нелегалних – каже Мићовић.



Он напомиње да ће нова уредба утицати и на то да купци добро размисле о томе колико је добављач од којег се купује поуздан, мада истиче да се то може утврдити релативно лако. Наиме, ако на тржишту неко нуди гориво по ценама знатно нижим од других, треба се запитати да ли је реч о довољно квалитетним и на легалан начин набављеним дериватима.



– У резервоарима возила предузећа која се баве међународним транспортом може се очекивати да концентрација маркера неће бити одговарајућа, али то свакако не би требало да буде случај с горивом у резервоарима пољопривредних машина, трактора, комбајна... па чак и 70 одсто возног парка транспортних предузећа која своју делатност обављају малим камионима, доставним возилима – каже Мићовић. 



Д. Млађеновић

 

Високе казне и забрана рада



Уколико се у резервоару пронађе гориво нелегалног порекла, односно оно у којем концентрација маркера није одговарајућа, новом уредбом су прописане казне од 50.000 динара до 2.000.000 и забрана рада до три године. Изузетак су возила која су гориво сипала у иностранству, уз доказ о куповини деривата ван Србије.