па самим тим морају бити усвојени по хитном поступку и ступити на снагу одмах по објављивању у „Службеном гласнику Србије”. Министар финансија Душан Вујовић, образлажући десет закона из области финансија, тврди да су измене у тим актима „релативно мале”, иако је сам број предлога велики.
Уколико се усвоје предложене измене, додао је Вујовић, од 1. јануара наредне године неће се плаћати таксе за пријављивање пребивалишта новорођеног детета. С друге стране, кроз допуне Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, грађани ће од 2016. године плаћати већи порез на оружје. Тако ће се за аутоматску пушку плаћати 12.700 динара уместо садашњих 12.540. За полуаутоматску пушку порез ће бити 5.090 динара уместо садашњих 5.020, за оружје за који је издат оружани лист за држање плаћаће се 40 динара више него сада, односно 3.440, док ће се за оружје за које је издат оружани лист за држање и дозвола за ношење уместо 16.940 динара убудуће плаћати 17.160. Тим истим законом усвојиоци деце ометене у развоју биће ослобођени плаћања пореза на употребу возила, а укида се и ослобађање од пореза на употребу амбулантних путничких возила за приватне здравствене установе.
Изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање послодавци ће добијати знатне олакшице уколико запосле нове раднике. Тако ће од 1. јануара наредне године послодавци који запосле од једног до девет радника добијати олакшице од 65 одсто, односно толики ће им бити повраћај на име доприноса, они који запосле од десет до 99 радника добијаће 70 одсто, а ако запосле најмање 100 нових радника имаће олакшице од 75 процената. Те повластице послодавци ће моћи користити до краја 2017. године. Примера ради, уколико новозапослени радник добије од послодавца плату од 25.000 динара и на њу треба држави да плати порезе и доприносе 15.124 динара, од тог износа држава ће му вратити 11.908 динара на име тога што је запослио новог радника.
У изменама Закона о порезу на доходак грађана мали привредници који запошљавају најмање два радника не плаћају 75 одсто пореза на зараду до краја 2017. године. Такође, утврђује се да је неопорезиви износ за девизне дневнице ван јавног сектора 50 евра, док је неопорезиви износ за динарске дневнице 2.168 динара. Министар Вујовић објашњава да ће се допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији повећати пореска контрола и њена ефикасност, као и да се дефинише пут регистрације нерегистрованих корисника и прецизирају надлежности пореског инспектора. Тим изменама грађанима који порез не плате на време, уместо досадашње казне од 50.000 динара следи казна од 5.000. Смањење казне на неплаћени порез односи се на порез на имовину, доходак, пловила, сплавове или оружје. Сви ти порези се плаћају у четири рате током године, а казни подлеже сваки дуг, био он 200 динара или 2.000. Такође, измене закона предвиђају и блаже казне за правна лица. Тако ће власници фирми који не поднесу пореску пријаву у року или не плате порез у целости, уместо садашњих 150.000 динара бити кажњени са 100.000.
Љ. Малешевић
Добро за оне којима радници требају
Унија послодаваца Србије сматра да су предложене измене Закона о порезу на доходак грађана и о доприносима на обавезно социјално осигурање добре и да могу позитивно утицати на смањење сиве економије. Таква мера могла је, сматра председник УПС-а Небојша Атанацковић, бити донета и раније јер велики број радника у Србији ради непријављено.
– Треба очекивати да ће запосленост статистички порасти – истиче Атанацковић. – Да би се, међутим, број радника и физички повећао, логика је другачија. Послодавац запошљава само оног ко му треба. Колико год да му држава плати, он неће ангажовати непотребне раднике. Да би запосленост и реално расла, мора да напредује привреда.
Доприноси не застаревају
У поменутим изменама важно је да дуговања по основу доприноса за обавезно осигурање не могу застарети. То значи да ће закон увек обавезивати послодавца који није уплатио доприносе запосленима на плату, односно да му дуг неће бити опроштен. Колико је то важно најбоље илуструје податак да је укупан дуг држави за порезе и доприносе сада 600 милијарди динара.
Такође, изменом тог закона мења се и редослед уплаћеног износа намењеног пореза. Досад су прво били намиривани трошкови наплате, затим износ затезне камате и на крају главна пореска обавеза. Од 1. јануара наредне године редослед се мења у супротном смеру, односно прво се уплаћује главни порески дуг, затим камате, па тек онда трошкови наплате.
