глобалне технолошке корпорације који је потписан у Влади Србије. Премијер Александар Вучић истакао је да без подстицаја страни инвеститори не би дошли у Србију, додајући да је запошљавање грађана Србије инвестиција јер они раде, запослени су и обезбеђују егзистенцију својих породица. Субвенције инвеститорима за отварање нових радних места су заправо једини начин да се они привуку и дођу у нашу државу, тим пре је, како је истакао Вучић, „велика туча” за сваког инвеститора.
По подацима Министарства привреде, 72 компаније су добиле државне субвенције, а по истеку уговорне обавезе упошљавале су 18.524 радника, што је 6.141 више од уговореног броја. Износећи те податке, Министарство привреде настоји да одговори на спекулације о броју радника које компаније задрже и по истеку контроле уговорне обавезе. Због тога и тврди да компаније настављају да запошљавају, а не отпуштају, а доказ за то је што код њих тренутно ради 39.953 радника, што је 27.570 више од броја дефинисаног уговором. Као примере добро опредељених државних субвенција за отварање радних места, Министарство привреде истиче „Јуру” у Рачи, „Леони” у Прокупљу, НЦР у Београду, „ИГБ Аутомотив” у Инђији, „Горење” у Ваљеву.
– У потпуности је испуњен један од основних циљева давања подстицаја – раст запошљавања – и у том погледу та подршка државе је превазишла очекивања – сматра министар привреде Горан Кнежевић. – Сваки уложени евро нам се врати вишеструко за 14 месеци кроз различите порезе и доприносе и друге приходе државног и локалног буyета. Осим чињенице да је велики број људи добио посао у помеутим фабрикама, много је и оних који су били ангажовани на њиховој изградњи и касније у току пословања.
Пре неколико дана Министарство привреде расписало је јавни позив за доделу подстицаја за директне инвестиције. Држава ове године даје 420 милиона динара за директне инвестиције, а по Уредби о условима и начину привлачења директних инвестиција, улагачи могу добити субвенције од 3.000 до 7.000 евра по новозапосленом раднику. Новина ове године је да се подстицајна средства могу доделити и за реализацију пројеката вредних најмање 100.000 евра и са запошљавањем најмање десет радника, што претходних година није било могуће, а све у циљу подршке мањих инвестиционих пројеката, и то посебно у неразвијеним и девастираним подручјима.
Другим речима, ове године ниво подстицаја инвеститорима разликује се у зависности од места улагања, па они који инвестирају у неразвијена, девастирана подручја, имају већу подршку од оних који се одлуче за Београд или Нови Сад. Субвенције су од максималних 3.000 евра по радном месту у најразвијенијим општинама, до 7.000 евра у најмање развијеним. Процене су да би ове године нове инвестиције уз државну помоћ могле донети још 24.924 радна места. Осим тога, ове године очекује се и долазак око 20 нових великих инвеститора на српско тржиште.
Подстицаје за реализацију нових инвестиционих пројеката и отварање нових радних места Србија додељује од 2006. године, а није их било само 2014, већ су тада исплаћивани само подстицаји по ранијим пројектима. Компаније које добијају државну подршку обавезују се на то да запосле уговорени број радника у року од две или три године од потписивања уговора, а последња рата им се исплаћује кад се достигне пуна запосленост. У случају непоштовања уговорених рокова, уговор се раскида, а исплаћени подстицаји се повлаче активирањем .
Љ. Малешевић
Подаци НСЗ-а унели забуну
По подацима Националне службе за запошљавање, од 2011. до 2013. године држава је субвенционисала отварање 7.732 радна места, а данас у тим фирмама ради 2.058 радника, што значи да је само 27 одсто запослених задржало радно место до дана данашњег. Другим речима, три четвртине радника добило је отказ кад су истекле државне субвенције за свако новоотворено радно место. Међутим, то не значи да су неке од тих фирми смањиле број запослених, већ су након истека уговора о субвенционисању радних места на почетку примљене раднике отпустиле, примили их на одређено време или уместо њих запослили друге. Део фирми које су пре шест-седам година користиле државне субвенције за радна места у међувремену је пропао или напустио Србију, али зато има и оних које су прошириле производњу и повећале број запослених.
