као и да се установи шта је јавни интерес, а који послови могу бити поверени приватном сектору. Он треба да утврди цену, не само услуга, већ и ангажованог рада запослених у комуналним предузећима.
Јавна и већинска државна предузећа би, према овом предлогу, остала неприкосновени управитељи водоснабдевања, канализације, тролејбуског и трамвајског саобраћаја, сахранињавања и одржавња гробља, док би у осталим комуналним делатностима као што су депоновање и одношење смећа, одржавање зеленила, управљање пијацама и паркинзима, могле да се баве и приватне фирме.
Србија има 483 регистрована предузећа за област стамбено-комуналне делатности, а у њима је запослено око 30.000 људи, или 3,7 процената од укупног броја запослених у републици.
Према објашњењу Милана Грујића, председника Синдиката запослених у стамбено-комуналној делатности, држава мора приликом увођења приватника у комунални сектор бити изузетно обазрива. Подсећа да мађарско искуство говори да у комуналној области не треба ићи у неконтролисану приватизацију, јер приватни сектор је скушљи за околико колики профит жели , док државна предузећа “послују непрофитно”. Он указује да ће према нацрту закона бити обавезно лиценцирање оних који могу да обављаљу комуналну делатности, као и да би yеп грађана требало да заштити методологија утврђивања цена, јер је за њено састављање надлежна влада.
- Цене више неће бити социјална категорија, али су и потрошачи заштићени од самовољног подизања. Било ко да тражи поскупљење мораће да докаже да су порасли трошкови, а о захтеву ће одлучивати локална самоуправа. Тражили смо, међутим, рок у коме морају да се изјасне. Уколико то не ураде, рачунаћемо да су одобрили поскупљење. С друге стране, општине ће морати већ приликом потписивања уговора са комуналним предузећем да предвиде колико грађана ће имати субвенционисану цену и како ће то надокнадити – истиче Грујић.
Извршни директор Удружења пијаца Србије Сава Дувњак оцењује да држава треба да остане већински власник тржница.
- Држава би требало д заштити пијаце. Врло добро знамо да ће за приватизаицју бити највише заинтересованих првенствено због локације, док је нама битно да то буде због унапређења делатности. Ако би се то десило, снабдевање би ишло другим током и по ко зна којим ценама – оцењује Дувњак.
Љ. Малешевић
Цене неће вртоглаво расти
Једна од новина у нацрту закона о комуналним делатностима је и нова методологија формирања цена каја би требало да заштити потрошаче. Према тој методологији цене комуналних услуга не би могле вртоглаво да расту, већ имају горњу границу. Међутим, у неким категоријама ће бити мерило економска цена и ту заштите потрошача неће бити.
