Враћамо ли дедовину или Европи замазујемо очи

своју дедовину, а по речима председника Удружења за враћање имовине у Суботици Милана Узелца, ситуација с повраћајем имовине није нимало добра јер много тога не може да се врати.

– Још приликом доношења закона пре три године имали смо низ примедби и показало се да смо били у праву јер се при спровођењу закона испоставило да много тога што се  потражује не може да се врати, а нарочито земља – каже Узелац. – Због тога смо тражили да се тај закон измени и допуни. Прошле године је радна група радила на томе, али предлог није прошао.



Пре неколико месеци била је јавна расправа о изменама и допунама закона и на те измене смо имали примедбе, и то пре свега зато што није предвиђена супституција. Ако нема супституције, много пољопривредног земљишта неће моћи да се врати старим власницима. Мишљења смо да држава не ради све то ради грађана него да се Европи  замажу очи да се нешто ради по питању враћања имовине.

Грађани који потражују имовину не желе обвезнице, него да им се врати земља.



– Ако говоримо о неким појединостима, по закону који је важио од 2012. до 2014. године најлакше је враћати пословне просторе јер су они највише остали у власништву државе. Затим, враћани су станови, зграде и донекле фабрике, и то оне које дан-данас постоје. Око 35 пословних простора је данас враћено у Суботици, око десет станова – јер су станови били и продавани.



Оштећени грађани који не могу да поврате станове ће добити обвезнице. Најтеже се, међутим, враћа пољопривредно и грађевинско земљиште и управо због тога су предложене измене и допуне закона, који не предвиђа супституцију него само олакшавање враћања пољопривредног земљишта тамо где је била комасација – прича Узелац, уз објашњење да је, тамо где су парцеле укрупљаване, сада свачија земља стављена у једну велику парцелу и из ње треба поново враћати земљу, а то се не мора поклапати с подацима о потраживању имовине. Зато те измене и допуне нису усвојене и нису ушле у скупштинску процедуру, а на терену има низ проблема.



Он објашњава да је у Суботици враћено свега око 500 хектара, а процењује се да у Севернобачком округу треба да се врати око 13.000 хектара.

– Земља се веома споро враћа и наше удружење је незадовољно. У априлу смо имали Скупштину удружења и тада нам је обећано да ће се све то поправити, али и даље иде врло споро. Када неко и добије решење о враћању, ако, на пример, потражује 150 хектара, добије у првој тури 30 хектара. Због чега и зашто тако мало – не знамо.



Вероватно се држави не жури да врати имовину – каже Узелац, и наводи пример потражиоца који је добио решење о враћању имовине у новембру прошле године. – Имао је две недеље право да се жали, а тек је 23. фебруара 2015. године донето правоснажно решење. Онда се чак и не обавести потражилац него му, ако сам зове после месец и по, кажу да треба да дође да му ударимо печат. Дакле, врло аљкаво и споро.

На све то, вели наш саговорник, нов проблем се појављује чим документ постане правоснажан. Држава, вели, на тих 30 хектара „удари” порез око 60.000 динара. Но, када се имовина врати, држава је већ за то земљиште убрала аренду и сада би она требало да врати паре.



– Међутим, сада држава оклева и морате да напишете колико земље, коме је издата, број уговора и пошаљете и чекате. После месец дана се ништа не догађа и онда када се интересујете, добијете одговор – изгубили смо ваш предмет, па кажу треба да чекате три месеца да добијете паре. Питам се одакле некоме 60.000 динара за порез, с тим да се, уколико се плаћа на рате, рачуна камата од 20 одсто – каже Узелац.



С. Иршевић



 

Забрљано деведесетих



– Када је деведесетих година прошлог века враћана разлика између великог и малог максимума, није се гледало чија се земља враћа, него се враћало из државног фонда. Тако да је земљу коју данас неко потражује, друга особа добила деведесетих. Због тога смо сматрали да треба да буде супституција: ако не може да му се врати та земља коју потражује, да му се врати друга – каже председник Удружења за повраћај имовине Милан Узелац.