По објашњењу директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, тек када тај законски акт буде ступио на снагу, одузето пољопривредно земљиште моћи ће брже да се враћа бившим власницима.
– Најважнија промена је да се омогући што ефикасније враћање земљишта које је комасирано – објаснио је Страхиња Секулић, додајући да се реституцијом потражује 85.000 хектара земљишта те да његовим враћањем не би био угрожен државни пољопривредни фонд. – То значи да се отклоне све препреке које сада постоје. Ту пре свега говорим о Управи за пољопривредно земљиште, која опструише поступак. Ако би се то усвојило, ми бисмо за годину и по завршили процес.
Челник Агенције за реституцију истиче да су у предложене измене уграђени механизми којима држава може бранити интересе становништва на локалу, као и да врати друго земљиште и не угрози мештане у појединим местима.
Јер, како тврди, једна од најважнијих измена односи се на давање могућности старим власницима да остваре право на земљиште из комасације и на такво решење чека се од почетка реституције.
Наиме, одмах по доношењу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, било је јасно да то питањ, односно враћање земљишта из комасације, није уређено.
То је уједно и разлог што је до сада од свих некретнина најмање враћено ораница.
Иначе, у Агенцију за реституцију у законском року пристигло је око 10.000 захтева за враћање пољопривредног земљишта.
У Војводини је чак 80 одсто земљишта комасирано, што значи да се границе парцела сада не подударају са стањем
пре комасације. Судећи по пристиглим захтевима, бившим власницима требало би да буде враћено око 96.000 хектара земљишта.
Пошто Србија располаже с више од 540.000 хектара државних обрадивих површина, враћањем те имовине, односно испуњавањем захтева бивших власника, не би требало да буде угрожен пољопривредни фонд.
Стари власници и њихови наследници пристају и на то да им не буду враћене исте парцеле већ друге па чак и у суседној катастарској општини.
Љ. Малешевић
Враћено само 3.497 хектара
По подацима Агенције за реституцију, до половине ове године враћено је 3.497 хектара пољопривредног земљишта. Највише ораница враћено је у општинама Сомбор, Панчево, Сремска Митровица и Суботица. Након дужег застоја, враћање земље почело је и у општини Зрењанин. На нули су, односно без иједног враћеног хектара, до половине године биле општине Ада, Алибунар, Бачко Градиште, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Кикинда, Нови Бечеј, Сента и Сремски Карловци. Све су то општине с развијеном пољопривредном производњом.
