Дефицит ће бити можда и мањи цак и кад се преузуму дугови неких предузећа у хемијском комплексу, рекао је Вујовић.
Вујовић је рекао да је Србија имала у првих 11 месеци суфицит од око 40 милијарди динара, чиме мало ко може да се похвали и истакао да ће наша земља и наредне године имати примарни буџетски суфицит.
Како је објаснио, приходи ће бити већи од расхода ако се не урацунају расходи за камате.
Србија не мора да позајмљује средства да би финансирала дефицит текућег биланса, рекао је Вујовић и додао да се ради на смањењу трошкова јавног дуга и ослобођању од плаћања високих камата.
Он је додао да ће и учешће јавног дуга у БДП-у бити смањено.
Вујовић је указао да постоји раст запослености, што потврдују подаци централног регистра обавезног социјалног осигурања.
Просечан број запослених у октобру 2016. године повећан је за 1,4 одсто, што је резултат раста запослености у приватном сектору, истакао је министар.
Он је додао да је према подацима НСЗ број незапослених на крају октобра био 686.727 лица, што је мање за 4,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Према његовим речима, разлика између зарада у јавном и приватном сектору смањила се са 15 на пет одсто.
Такође, истакао је да је просечна нето зарада повећана у периоду јануар-октобар 2016. године за 2,7 одсто, што је резултат зарада у области прерађиавчке индустрије и трговине, односно у реалном сектору.
Просечна нето зарада у јавном сектору је благо повецана у периоду јануар-октобар 2016. за 0,9 одсто, као резултат дозвољених унапређења и смањења броја запослених, док је у приватном сектору зарада повећана 3,8 одсто.
"То је оно што желимо, да се смањују разлике у платама и да расту реалне зараде у приватном сектору", рекао је Вујовић, наводећи да се постепено стварају услови да потрошња почиње да представља један од извора раста.
Вујовић је истакао да је Србија остварила 110 милијарди динара веће приходе од првобитног плана, а један од разлога је оживјлавање привредног раста.
Он је прецизирао да је 60 милијарди добијено наплатом пореза, а 50 милијарди динара уштедом, те да је добро да се такав тренд настави.
Министар финансија је рекао да ће учешће плата јавног сектора у БДП-у бити смањено са садашњих 8,4 одсто на осам одсто.
Разлика између плата у јавном и приватном сектору је износила 15 одсто пре три године а сада је смањена на 5 одсто, рекао је он.
"Желимо да продужимо режим забране запошљавања који је уведен у децембру 2013, са изузетком које одобрава владина комисија. То је требало већ да пређе у нови режим на чијем би челу било Министарство државне управе и локалне самоуправе. Ту се мало касни и зато продужавамо постојећи режим до краја наредне године, да би се све то припремило за наредну годину и да би имали њихове документоване одлуке где и како, уместо линеарног смањења да знамо где постоје вишкови", рекао је Вујовић.
Како је рекао, постоје нека оправдана питања, на пример, шта се дешава са агенцијама које су пре десетак година основане као допуна ограничених капацитета државе.
"Ово би требало да се решава спајањем агенција. Када испуне свој мандат онда треба да се споје односно постану саставни део министарства у чијој су надлежности, или да имају постепени период изласка, јер ако су обавиле одређену функцију онда више нису потребне", нагласио је Вујовић.
Предлогом буџета предвђени су укупни приходи у износу од 1.092 милијарде динара и укупни расходи од 1.161 милијарди динара, са дифицитом од 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Укупни расходи ће бити већи за 69,1 милијарду динара од прихода, што представља 1,7 одсто БДП.
Буџет за идућу годину планиран је на основу прогнозе да ће реални раст БДП-а и 2017. износити три одсто, а инфлација 2,4 процента.
Влада је новим буџетом планирала већа средства за инвестиције.
За плате запослених у јавном сектору предвиђен је износ од 253,7 милијарди динара, што је за 0,8 одсто више него ове године.
Планирано је увећање плата запосленима у Министарству унутрашњих послова, БИА, Министарству одбране, установама социјалне и здравствене заштите, Управи за извршење кривичних санкција, установама културе, као и запосленима у правосуђу (осим судија и тужилаца) за 5,0 одсто.
На веће зараде могу да рачунају и запослени у установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6,0 процената, запослени у установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3,0 посто, а превдијено је повећање плата у научно-истраживачкој делатности - истраживачима и помоћном особљу за 5,0 процената (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету).
Од 1. јануара и пензионери ће добити увећане пензије за 1,5 процената.
(Танјуг)
