три одсто следеће године, и 3,5 процента годину касније.
Вујовић је истакао да је у нашем случају у центру тог питања фискална консолидација.
– Ми смо од негативног раста бруто домаћег производа на почетку 2014. године од минус 3,5 или 3,7 одсто, у првом кварталу ове године забележили раст од 3,5 процената. Касније смо мало успорили и сада смо на стопи раста од 2,5 до 2,7 процената, а надамо се расту од три одсто у 2017. години и од 3,5 одсто у години потом – казао је Вујовић.
Министар је нагласио да је за привредни раст Србије карактеристично да смо такав раст остварили усред фискалне консолидације и штедње, што је, како је рекао, доказ постојања експанзивне штедње.
– Лагардова ми је рекла у Вашингтону да не одустајемо, да наставимо с реформама... и пројекције за 2017. су добре – и ММФ се сложио с нама да ће привредни раст идуће године бити три одсто – навео је министар, додајући да би било пожељно да, осим инвестиција и раста извоза, фактор повећања БДП-а буде и потрошња.
Вујовић је посебно указао на то да раст на темељу бесповратне помоћи није добар, и подвукао да будућа експанзија домаће привреде треба да буде заснована на инвестицијама, расту извоза и потрошње, развоју иновација, уз континуирано смањење стопе незапослености, коју смо с 27 одсто спустили на 15,2.
Е. Дн.
Пољопривреда мора да се мења
Министар је напоменуо да статистички подаци показују да пољопривреда има опадајући удео у БДП-у, и да ће тај сектор морати да се мења, да се не своди на најпростију пољопривредну производњу, већ да ствара вишак вредности кроз виши ниво прераде, да се гаје органске културе, малине...
По његовим речима, потребно је и да се редефинишу политике субвенција, које сада чине један одсто БДП-а, а које се, како је оценио, и даље темеље на старим социјалистичким методама.
