Он је, на представљању Предлога закона о буџету за 2017, рекао да је тај документ урађен на темељу конзервативне пројекције раста прихода, уз пројектовани реални раст БДП-а од три одсто, и такозвани БДП дефлатор од 1,6 одсто.
Министар финансија каже да је, као што је премијер већ рекао, дефицит с којим Влада иде пред Скупштину рекордно низак.
– То се не односи на суму од 69,1 милијарди, што је тзв. увећани дефицит за пројектне зајмове, него се односи на суму када се од тога одузму пројектни зајмови – укупно 43,5 милијарде – и онда се добије износ од 25,6 милијарди – каже Вујовић.
Он истиче да је тај износ, у односу на друштвени производ, то што је рекорд.
– То је 0,6 одсто друштвеног производа, што је упола мање од претходног рекорда који је био остварен 2005. године, када је предложени дефицит био 1,2 одсто. Та година је завршена са суфицитом, надам се да ће и наредна – рекао је Вујовић.
Посебно је истакао то што се у Предлогу буџета, у категорији која се односи на пројектне зајмове, која је постојала и раније, први пут сада прецизира колико ћемо којих кредита реализовати у свакој буџетској години. Тиме се, додао је, уводи допунски елеменат транспарентности и допунски елеменат обавезе министарстава да редовно извештавају о реализацији пројеката „да сви знамо шта смо обећали, а шта смо остварили”.
– Желимо да смањимо количину новца који је договорен, а није повучен, није искоришћен – нагласио је Вујовић.
Министар је навео да је за наредну годину очекивана инфлација потрошачких цена од 2,4 одсто.
Додао је, такође, да је план да се у току 2017. године задуженост у доларима смањи с девет милијарди на осам и по, а да се благо повећа задуженост у еврима – с 10,1 милијарди на 10,9, као и да се повећа задуженост у динарима.
– Дуг ће расти номинално, али ће реално у односу на БДП почети да пада и очекује да ће та цифра падати у наредним годинама динамиком која ће нас довести испод нивоа „Мастрихта” – поручио је Вујовић.
Министар привреде је изјавио да укупне капиталне инвестиције у Предлогу буџета за 2017. годину износе 147 милијарди динара.
Он је казао да су повећани капитални расходи пројектованим зајмовима и да ће износити 94 милијарде динара.
– Сада се с додавањем пројектних зајмова то повећава на 94 милијарде, што је 2,1 одсто БДП-а, а ако се томе додају пројекти на нивоу локалних самоуправа и путеви Србије, капиталне инвестиције достижу готово 147 милијарди динара, то је 3,3 одсто БДП-а – нагласио је Вујовић.
Како је казао, ако се томе дода још онај део субвенција који има капитални карактер, а то су камате и субвенције за инвестиције, приближавамо се нивоу од четири одсто, за који се сматра да је добар и прихватљив ниво јавих инвестиција на дуги рок.
– Мислим да ћемо то остварити већ 2017, а да ћемо стабилизовати на пожељном нивоу у наредним годинама. То је садејство јавног и приватног сетора – рекао је Вуковић. Он је истакао да држава улаже у инфраструктуру и тако припрема терен за приватне инвеситције, домаће и стране.
С. Станковић
Јавни дуг ће падати
Вујовић је изјавио да ће се јавни дуг Србије на крају 2016. зауставити на 73,5 одсто БДП-а, истичући да ћемо у наредном периоду имати стални пад дуга.
– То је очекивано стање 31. децембра ове године – рекао је Вујовић на конференцији за медије у Влади Србије.
Како је додао, јавни дуг ће тако бити смањен иако су преузети и стари дугови за „Петрохемију” и остала предузећа, где је постојао друштвени интерес да их држава преузме.
– На крају следеће године имаћемо дуг од 72,8 одсто, разлика у односу на крај ове године биће 0,7 одсто, што није много, али је значајно – нагласио је Вујовић.
