подразумева и заједничко ангажовање на проширењу складишта гаса „Банатски Двор”.
За проширење капацитета „Банатског Двора” разматрају се, како је речено новинарима, три варијанте, о којима ће у наредне две недеље разговарати стручњаци.
Бајатовић је објаснио да би, кад друга фаза „Банатског Двора” буде завршена, то могло бити складиште од милијарду кубика гаса. Он је прецизирао да то складиште тренутно има капацитет од 450 милиона кубика.
– Укупне инвестиције у „Банатски Двор” зависе од модела који буде одабран – рекао је Бајатовић, истичући да је реч о пројектном финансирању. – Ако је онај који предвиђа капацитет од милијарду кубика и резервни компресор, то је онда инвестиција реда величине око 70 милиона евра.
На питање ко ће донети одлуку о моделу, Бајатовић је рекао акционари, али да мора да се сагласи Влада Србије.
– Где год се доноси одлука о повећању вредности, о уделу „Србијагаса”, морамо да тражимо дозволу Владе – рекао је он.
Аксјутин је објаснио да су стручњаци „Гаспрома” припремили три сценарија, а да се они разликују у количини и капацитету складишта, али и дневним максималним количинама.
– Након детаљног разматрања сваког од та три сценарија биће познато и више детаља – рекао је он, додајући да рок за почетак радова и њихова динамика такође зависе од модела који на крају буде изабран.
Аксјутин је додао да се разматра и капацитет до две милијарде кубика у „Банатском Двору”, а колико тачно, и на то ће питање, како је рекао, одговорити студије стручњака.
Бајатовић је додао да се нада да ће то бити успешан посао јер, како је приметио, претпоставке за то постоје, а доказ је пре свега искуство у заједничком раду „Србијагаса” и „Гаспрома”.
– „Гаспром” као највећа компанија у тој области остаје стратешки партнер „Србијагаса” и не постоји ниједан разлог да то мењамо – навео је он, и додао да је рашњи споразум о сарадњи две компаније потписан на основу претходно потписаног меморандума о разумевању. – У оквиру тог заједничког посла ми ћемо се бавити и питањима перспективе и развоја подземог складишта и транспорта гаса, коришћења гаса као горива и коришћења природног гаса и низом других питања који улазе у сферу интересовања обеју наших компанија.
Д. Мл.
Не треба још једно
Бајатовић је додао да тренутно нема потребе за другим складиштем гаса у Србији.
– Потребе у комерцијалном смислу нема ако је складиште оријентисано на Србију – казао је он. – Ако је регионално оријентисано, за потребе Бугарске, Румуније, БиХ, разматраћемо и друго складиште. Наша је идеја да све радимо у стратешкој сарадњи с „Гаспромом”, што не искључује сарадњу и с другим компаније.
