инвестиција бити нешто мањи од две милијарде евра, али циљ Србије је да оне наредне године буду барем 50 одсто веће јер је то оно што недостаје да би привреда бржим темпом ишла напред. Представници привреде из Немачке, Аустрије и САД на конференцији у Београду „Криза инвестиција, да или не” оценили су да по питању инвестиција нема кризе у Србији, али да је за више улагања потребна већа предвидивост и мање бирократије.
Члан Управног одбора Немачко-српске привредне коморе Мартин Кнап објашњава да данас има много више упита немачких привредника заинтересованих за инвестирање у Србију него икада раније. Додаје да неће сва интересовања бити претворена у инвестиције, али да је извесно да ће између трећине и половине њих одлучити да дође у Србију, па због тога очекује да ће и идуће године бити инвестиција из Немачке. Међутим, он истиче да је разлика између Србије и земаља у региону по питању услова за инвеститоре веома мала. Наиме, и земље региона нуде сличан ниво трошкова за радну снагу као што то чини Србија па се страни инвеститори одлучују да иду тамо где има мање бирократије и више предвидивости пословања. Србија, сматра Кнап, у овом тренутку није лошија у томе од осталих.
Да нема кризе инвестиција у Србију сматра и представница Привредне коморе Аустрије Ерика Теоман Бренер. Као предност наше државе она наводи инфраструктуру – јер је Србија директно повезана ауто-путем са западом, затим одличну радну снагу која добро говори стране језике, а као највећи плус истиче ниске трошкове радне снаге.
– Често се заборавља да се Србија пореди у односу на оно што је била пре, а требало би да буде конкурент сама себи и да не гледа у прошлост – сматра Ерика Теоман Бренер. – Требало би узети у обзир компаније које су већ овде и које шире своје операције. Предузећа не анализирају само једну земљу, већ упоређују више држава. Одлука о инвестицијама се доноси на основу више критеријума, који су различити од фирме до фирме. Укупно гледано, Србија је добра дестинација за инвестиције.
По оцени декана Факултета за економију, финансије и администрацију ФЕФА Небојше Савића, сада су инвестиције кључне јер Србија мора да повећа ефикасност, а рад инвестиција подиже како запосленост тако и конкурентност.
– Једна од препрека за већи обим улагања је то што Србија вуче неке проблеме из прошлости, као што је инфраструктура, која се сада поправља – каже Савић. – Ми јесмо 47. на „Дуинг бизнис” листи, али Македонија је, на пример, на 10. месту. Због тога битка да будемо конкурентнији мора да се настави јер је регион велики и све земље настоје да обезбеде раст.
Учесници конференције сагласили су се и у оцени да Србија више не „бије битку” за стране инвестиције само са земљама у региону већ и с далеким тржиштима која су у развоју, као што су Чиле, Тунис и друге државе које су средњег нивоа развоја, па је због тога важно да се инвеститорима обезбеди правна сигурност, предвидивост, да учествују у раду на законима који ће утицати на њихово пословање, да се питају код измена фискалних закона и других аката који им могу донети нове намете и обавезе. Сагласни су и у оцени да су компаније које већ овде послују најбољи амбасадори за довођење нових инвеститора.
Љ. Малешевић
Опада износ подстицаја, али расте број компанија које га добијају
По оцени Радоша Газдића из Развојне агенције Србије, постоји тренд померања инвестиција ка земљама Централне и Источне Европе, али у исто време, присутан је и тренд да компаније које тренутно послују у Србији у последњих неколико година проширују своје погоне и капацитете. Указује на то да је систем подстицаја инвеститора у Србији почео 2006. године и да би требало да се настави у складу с могућностима. Износи да је од 2014. године приметан тренд пада нивоа постицаја који се додељују, а да расте број компанија којима се ти подстицаји додељују.
