нових радника и важе и за мала и микропредузећа и предузетнике. Максималну олакшицу од 75 одсто раније су имале само фирме које запосле 100 радника, а сада на толико пореско растерећење могу рачунати и мала и микропредузећа ако запосле само два радника.
За остале фирме, средње и велике, подстицаји запошљавању нових радника у овој години па све до краја наредне, припадају сваком газди који одлучи да отвори нова радна места. Тако ће 65 одсто повраћаја новца добити послодавци који упосле од једног до девет радника, 70 одсто ако запосле од десет до 99, а 75 одсто ако упосле најмање 100 радника.
Очекује се да ће по основу олакшица уређених овим законом ефекат предложених решења на буyет Србије износити око пола милијарде на сваких 10.000 новозапослених, што се сматра оправданим с обзиром на ефекте које ће имати у смислу подстицања запошљавања.
Да би остварили услове да поврате 75 одсто пореза и доприноса, мала, миркопредузећа и предузетници морају да повећају број радника у односу на стање 31. октобра 2015. године. Уколико прво запосле само једног радника, а тек онда другог, подстицаји ће важити од тренутка упошљавања другог. У случају да су отпуштали раднике, на подстицаје могу рачунати тек када надмаше број запослених који су имали на крају октобра 2015. године.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да је стимулативна мера за послодавце требало да буде донета и раније јер би то спречило велики број непријављених радника.
– У Србији велики број радника ради непријављено и на такве послодавце би таква мера могла деловати – сматра Атанацковић. – Треба очекивати да ће запосленост статистички порасти. Да би се, међутим, и физички повећао број радника, логика је другачија. Послодавац запошљава само оног ко му треба. Колико год да му држава плати, он неће ангажовати непотребне раднике. Да би запосленост и реално расла, мора да напредује привреда.
За Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку мере државних подстицаја за предузећа и привреднике су добре, али се код малих фирми може појавити проблем око административног посла за захтев за враћање новца јер оне, по правилу, немају правнике који би то могли урадити.
– Пореска политика на нивоу државе мора бити прилагођена реалној платежној могућности привреде, привредних субјеката, тако да би, ако се буде ишло у даље растерећење парафискалних намета и побољшање могућности за кредит, та мера могла бити значајна – рекао је Рајић.
Љ. Малешевић
Колико се штеди
Олакшице које помнеутим изменама држава даје послодавцима нису мале, али се сматрају добром мером за смањење сиве економије и прелазак радника из илегалне радне зоне у легалну. Ако раднику исплате нето плату од 25.000 динара, на то треба да плате на име пореза и доприноса 15.124 динара. Од тог износа, држава им тим олакшицама враћа 11.908 динара, тако да је њихова обавеза према држави заправо само 3.216. Или, ако је зарада радника 40.000 динара нето, на то треба да плате порез и доприносе од 24.114. Од тог износа држава им на име подстицаја враћа 18.975 динара, што значи да плаћају само 4.114.
