оценили су привредници на презентацији анализе јавно-приватног дијалога у Србији коју је спроведо НАЛЕД. Као доказ, изнети су подаци да су само током прошле године посланици изгласали укупно 124 прописа, од којих су 42 били потпуно нови закони, а 82 су доживела измене и допуне. Кроз јавну расправу није прошло 12 нових закона, баш као и 65 измена и допуна, а то је једини начин да о њима своје мишљење изнесе и привреда.
Директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелана Бојовић додаје да, иако ти закони имају велики утицај на грађане и предузећа, чак 77 њих усвојено је по хитном поступку. То, по њеним речима, доприноси томе да привреди буде тешко да утиче на решења јер и не очекује да се они мењају.
Привредници истичу да институције нису довољно отворене, а јавни сектор сматра да пословна заједнице није превише заинтересована за сарадњу. Очигледно да „у том грму лежи зец” и да је управо та два става под хитно потребно мењати да би се упоставио јавно-приватни дијалог без којег нема привредног напретка. Истраживање НАЛЕД-а јасно указује на то да државне институције морају да учине процес припрема закона значајно транспарентнијим, да укључе грађане и привреду у радне групе, али и да пословна удружења наступе заједно и боље артикулишу своје предлоге.
– Кад привредници схвате шта јавни сектор жели да постигне предложеном реформом, веће су шансе да се измене прихвате и заживе у пракси – каже Јелена Бојовић. – С друге стране, јавни сектор, који добро познаје ограничења у приватном сектору, има веће шансе да развије квалитетне реформе. Кроз добар јавно-приватни дијалог унапређујемо транспарентност и смањујемо простор да један сектор лобира за одређене реформе, која онда има нежељене ефекте у другим секторима.
Предложено је да сарадња јавног и приватног сектора почне и пре формалног рада на прописима тако што ће привреда с Владом Србије договорити националну бизнис-агенду, листу закона које би у наредној години требало донети или изменити. Министарства би требало да објаве почетни концепт измене да би привреда одмах знала која је основна намера државе с конкретним прописом.
Учешће грађана и привреде у радним групама требало би да буде обавезно, као и да министарства за сваки закон објаве састав групе, тематски текст нацрта, контакт за достављање коментара, као и базу добијених коментара. Уз то, јавни би требало да буду и подаци о плану јавне расправе, као и извештаји са спроведене јавне расправе. Једнако важно је и да министарства у извештајима дају објашњења зашто поједине предлоге нису прихватила, што сада не чине. Кад предлог закона уђе у парламент, потребно је јавно објавити поднете амадмане, а након почетка примене, анализу ефеката би требало препустити привреди да би се добила објективна оцена. Од велике користи било би и да министарства на једном месту објављују тумачења прописа које дају привреди, као и да транспарентнији процес доношења закона важи и за подзаконске акте.
Љ. Малешевић
УПС тражи да се пита о новој фискализацији
Унија послодаваца Србије упутила је Министарству финансија иницијативу за именовање својих представника за чланове радне групе која ће се бавити израдом нацрта измена и допуна Закона о фискалним касама јер ће нови систем који се изменама уводи привреду коштати више од 50 милиона евра. УПС истиче да се залаже за смањење сиве економије и кажњавање нелојалне конкуренције, али да сматра да се постојићи систем фискалних каса може унапредити и да није потребно уводити потпуно нови, који ће привреди донети трошак који она не може да сноси.
