производње унапредила с обзиром на велику тражњу на тржишту.
Истовремено, млади пољопривредници имаће право да користе и бесповратна средства за оснивање своје пољопривредне производње, а по посебним програмима моћи ће да користе и кредите за почетнике у пољопривредној производњи, без обзира да ли је реч о примарној пољопривредној или прерадијивачкој производњи.
То је утврђено изменама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју које је ступити на снагу од 1. јануара 2017, а које иначе, предвиђају шири обухват оних који ће моћи да остварују подстицаје, док је посебна пажња усмерена на оне који се баве сточарском производњом.
Предвиђено је да пољопривредници који се баве сточарством могу да рачунају на подстицаје за узгој крава, поред других подстицаја који су већ предвиђени за друге гране пољопривреде.
Наиме, подстицаји за узгој телади за тов су од 5.000 динара по грлу, за тов јунади минимално 10.000 динара по грлу, док су подстицаји за краве дојиље од 20.000 динара по грлу.
Прецизирано је да пољопривредник који оствари право на подстицаје за тов јунади не може да рачуна на подстицаје за премију за млеко прозведеног од подстицаја за краве дојиље.
Подстицаји за тов јунади остварују се ако је товно грло намењено за производњу меса било у власништву пољопривредника најмање 185 дана, након цега је предато кланици или је намењено извозу.
За девастирана подручја попут, Беле Паланке, Трговишта, Сврљига, Бабушнице и слицних локалних заједница, у 2017. предвиђени су и већи износи субвенција него за друга подручја, а у циљу да људи остају да живе на том подручју, али и да у те крајеве долазе и заснивају своју пољопривредну производњу.
Иначе, буџет за пољопривреду за 2017. већи је за 3,32 милијарде динара у односу на 2016, а четири пута више средстава опредељено је за развој мера конкурентности, односно за субвенционисање инвестиција.
Уместо 526 милиона колико је било предвиђено 2016, у 2017. години за то ће бити намењено 2, 2 милијарде динара.
Д. У.
