изјасне по хитном поступку да би се уредили развојни потенцијали пословног удруживања кроз задруге и развој задругарства, који у Србији годинама пропадају и таворе. Упоредни подаци учешћа задружног сектора у пољопривреди Србије и земљама ЕУ показују колики је потенцијал у нашој земљи остао неискоришћен. Пропуштена је шанса да се кроз удруживање у задруге ојачају ситни пољопривредни произвођачи, смање миграције са села, али и створе јаки домаћи вертикално интегрисани производни ланци у прехрамбеној индустрији на темељу удруживања крупнијих газдинстава ради инвестирања у прерадне капацитете или заједничког наступа на великим тржиштима.
Задругарство у Србији имало је своје успоне и падове. Прва задруга основана је у Бачком Петровцу 1846. године. „Газдовску сполок” основао је словачки просветитељ Штефан Хомола. Оснивање прве српске задруге уследило је одмах након оснивања задуга у европским земљама, као резултат растуће потребе сиромашних сељака да се бране од зеленаша и трговачких шпекуланата. Главни савез српских земљорадничких задруга, са седиштем у Смедереву, оснива се 1895.године, а 1898. сели се у Београд.
Тренутно је задругарство у Србији у веома тешком положају. По подацима Агенције за привредне регистре, у Србији је у октобру ове године било регистровано укупно 4.117 задруга, од чега је свега 2.228 активно, док је 88 у стечајном поступку, 139 у процесу ликвидације, а остале су брисане из регистра. Број активних задруга ове године увећан је за само десет у односу на 2014.
Од укупног броја задруга у Србији, земљорадничке чине више од 65 одсто, односно има их 2.691. Од тог броја, активних је 1.466, брисаних из регистра 1.072, у процесу ликвидације 74, у стечајном поступку 79. Омладинске задруге чине 16,6 одсто, односно има их 686, од којих је активно 418, брисано из регистра 234, у процесу ликвидације 12 и једна задруга у стечајном поступку. Стамбене задруге чине 7,6 одсто и има их 312, од чега је 113 активних, 182 брисаних из регистра, 12 у процесу ликвидације и пет у стечајном поступку. Занатских задруга има 164, односно четири одсто од укупног броја. Од тога, активно је 78, бирсано из регистра исто толико, у процесу ликвидације је седам и једна је у стечајном поступку. Потрошачке задруге чине свега 0,6 одсто укупног броја, односно има их 25, од чега је осам активних, 16 брисаних из регистра и једна у процесу ликвидације.
Финансијске извештаје за 2014. годину поднело је 1.418 задруга, што је приближно 2,8 одсто мање у односу на претходну годину. Исказани укупни пословни приходи задруга износе око 64,7 милијарде динара и мањи су у односу на 2013, када су износили 85,4 милијарди. Међутим, нето финансијски резултат био је позитиван и 287 милиона динара бољи у односу на 2013. годину.
У задругама је тренутно, по подацима из финасијских извештаја за 2014. годину, било 4.707 запослених, али велики број задруга нема нити једног пријављеног запосленог.
Љ. Малешевић
Земљорадничко удруживање запошљава 3.795 радника
Земљорадничко задругарство доминантно је у укупном задругарству Србије, не само по учешћу у укупном броју задруга већ и по финансијским резултатима. Укупни пословни приходи земљорадничких задруга износе 58,9 милијарди динара, или 68 одсто укупних прихода задружног сектора, и запошљавају 3.793 људи, односно 80,6 одсто од укупног броја запослених у задругама. У Регистар Агенције за привредне регистре уписано је 40 задружних савеза, од којих су 33 активна.
