које производе и 30 хектолитара пива месечно, али и оних које произведу око 1.000 литара, неки су на тржиште избацили двадестак врста тог пића, а неки тек покоје. За сада се пиво из занатских пивара углавном точи у кафићима, има га у специјализованим продавницама, али су многа стигла и на тржишта у целом свету.
У Новом Саду је недавно одржан Први фестивал занатског пива и показало се да је заинтересованих да се упусте у ту производњу све више. За сада у Србији има неколико малих произвођача, који у својим малим погонима производе то пиће, али, судећи по броју оних који су посетили Први фестивал занатског пива, као и на основу онога што су мали произвођачи показали, та млада привредна грана има будућност. Наиме, на фестивалу се представило двадесетак излагача из Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине и извесно је да је понуда у Новом Саду добро примљена те је за прву половину наредне године најављен наредни фестивал, који ће бити одржан на далеко већем простору.
Занатски проивођачи пива из Србије не производе велике количине пива, али проширују понуду на тржишту. Наиме, у односу на индустријске прозвођаче, они пласирају другачије и веома различите врсте пива па се то пиће нуди у много варијанти по много чему специфичних. Тако се производе и светла и тамна и црвена пива, с различитим укусима – од цитруса, карамеле, ваниле, чоколаде, манга, мандарина, има их и класичних и мало другачијих, ароматичних цветних, лаганих, јаких, тешких, горких, слатких... Сваки произвођач, уз поштовање правила производње, има и неку своју рецептуру, захваљујући којој производи сопствено и препознатљиво пиво, а ту је и понека тајна, која том пићу даје необичну, занимљиву и другачију арому.
Међу малим занатским произвођачима на Фестивалу занатских пива у Новом Саду представила се и пивара „Разбеербрига” из Буковца, у којој се тренутно производи око 2.000 литара пива месечно. Један од власника пиваре „Разбеербрига” Борис Попов каже да је производња занатског пива профитабилна грана, али да није лако отворити пивару нити се одржати на тржишту.
– Да би се започела производња пива, потребно је много рада и велико улагање – каже Попов. – Производни капацитети су мали па је важно да се произведе квалитетно пиво јер се једино на тај начин може опстати на тржшту.По његовим речима, производња занатског пива стартовала је у Немачкој, а осамдесетих година прошлог века доживела је велику експанзију у Америци, где око 15 одсто тржишта имаују мале пиваре. У Србији је учешће малих пивара у тржишном колачу мало, свега око два одсто.
Извесно је да потенцијала за развој има, а интересовања за производе који из малих пивара излазе на тржиште не мањка. Понуда малих крафт-пивара веома се брзо увећава, а и поред све већег броја малих произвођача пива у нашој земљи, конкуренција на тржишту је здрава и нема, како каже Попов, саплитања, а и сарадња између произвођача је добра.
Д. Млађеновић
Не морамо све да увозимо
Повов истиче да је за производњу пива у малим занатским пиварама изузетно важна квалитетна сировина, која се мора увозити јер је на домаћем тржишту нема.
– Практично се увози све што је потребно за производњу пива, али би ускоро ситуација могла бити повољнија када је хмељ у питању јер би, на иницијативу једног предузетника из Новог Сада, који ради у једној од највећих крафт-пивара у Шкотској, из обновљених засада хмеља у Бачком Петровцу била обезбеђена домаћа и квалитетна сировина – каже Попов.
