Запенушаће се војвођанска вина на европском тржишту

Војводина има шансе да ове године извезе на тржиште земаља Европске уније 63.000 хектолитара квалитетног пенушавог вина и вина од свежег грожђа,

речено је на трибини у Сремским Карловцима, у организацији Делегације ЕУ у Србији, ЕУ Инфо-поинта у Новом Саду, и у сарадњи с Привредном комором Војводине, на којој је било речи о могућностима за извоз војвођанских вина у ЕУ.

Како је оценила Драгица Самарџић из ПКВ-а, то је велика могућност и простор за деловање, који захтева добру организацију.

– ЕУ је најзначајније и водеће тржиште у робној размени војвођанских привредника – казала је Драгица Самарџић. – Лане је Војводина остварила суфицит у робној размени с ЕУ од 667,9 милијарди долара. Укупна вредност вина извезеног у 2016. години на та тржишта је 751.432 долара, или 248.965 литара. То је далеко испод предвиђене и одобрене квоте. Највише вина извезли смо у Хрватску – за 321.870 долара, затим у Словенију и Аустрију.

По њеним речима, винарство и виноградарствио у Војводини и Србији је остварило значајне резултате, у чему је држава имала велику улогу кроз подстицајне мере, дајући субвенције за подизање нових засада, куповину опреме и унапређење квалитета вина.

–Вино се формално и правно не може извести у ЕУ без обрасца ВИ 1 – истакла је Драгица Самарџић. – То је образац који мора да прати вино и који гарантује да је оно произведено уз скалду с ОИВ енолошким поступцима и ограничењима. Након анализе, попуњавају га лабораторије које је овластило Министарство пољопривреде.

Уз општу оцену да је квалитет вина и извоз српских произвођача у последње време узнапредовао, констастовано је и да би заједничка промоција и удруживање били пут за извоз вина у ЕУ.

По мишљењу новинара и аутора књиге „Војвођански вински водич – Вина Војводине“ Петра Самарџије, највећи препород, незамислив процват виноградарства у Војводини забележен је у време највеће економске кризе.

– Тај апсурд је занимљив јер је дошло до утицаја и бриге државе за ту свету биљку – казао је Самарџија. – У дугом периоду после Другог светског рата, наопаком политиком, Србија је од земље – великог извозника вина претворена у великог увозника. Од осамдесетак хиљада хектара под виноградима Србија је спала на једва 15.000 хектара. Бригом државе та површина се повећава, и по неким рачуницама, сада је достига 25.000 хектара. У Војводини сада има више од стотину регистрованих винарија и шест стотина винских етикета. Најважније је да је квалитет вина у последњих 15 година толико порастао да је то невероватно. Много посла има још у тој грани, то је чињеница, а важан сегмент јесте наука која треба да прати развој.

З. Милосављевић

Прокупац, тамјаника...
Аташе Делегације Европске уније у Србији Карл-Хајнц Фогел сматра да српска вина могу наћи своје место на европском тржишту и да је, што се тиче извоза вина, најважније је да се стандарди ускладе у с онима у ЕУ.

– Обишао сам доста подручја у Србији и могу рећи да се овде производе веома добра вина – казао је Фогел. – Кадарка, прокупац и тамјаника су добра вина: иако се кадарка производи и у Мађарској и Хрватској, српска је боља.

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести