Жене код газде морају у пензију са 60 и по година

донео је олакшање службеницама, професоркама, лекаркама, наставницима и другим женама запосленим у јавном сектору јер значи да ове године због 60 и по година живота не морају у пензију.

Међутим, та одлука не значи да запослене у јавном сектору са 60 година и шест месеци не могу отићи у пензију уколико то желе. За оне које не желе, Министарство за државну управу тражи другачије решење. Но, да би се преко њих – јер је цео план утврђивања вишка запослених у јавном сектору и смањења броја запослених – ипак остварио зацртани циљ, министарка Кори Удовички предлаже да све жене у тој доби добију отпремнину као технолошки вишак, а потом оду у пензију. Другим речима, била би им исплаћена отпремнина, највише 6.000 евра, па би након што добију тај новац, подносиле захтев за пензионисање. То пак значи да би оне добиле отпремнине из републичког буџета и одмах прешле на пензијски списак, који се опет финансира из буџета.

Таквим предлогом ресорна министарка заправо дискриминише жене запослене у приватном сектору јер оне могућност да буду проглашене технолошким вишком и добију отпремнину у години када испуњавају један од услова за пензионисање немају нити ће имати. Наиме, Закон о пензијском и инвалидском осигурању који важи за све грађане Србије јасно прописује да све жене – а не раздваја оне у јавном сектору од оних у приватном – ове године стичу услов за одлазак у старосну пензију са 60 и по година живота. Приватни послодавци ту законску одредбу користе да би се решили вишка радница и чим нека од запослених испуни тај услов, шаљу их у пензију и при том исплаћују отпремнину предвиђену Законом о раду, а она је две просечне зараде. Дакле, нити их ко пита да ли хоће у пензију, нити да ли хоће отпремнину од 200 евра по години, већ им се једноставно саопштава да имају један од услова и да иду у пензију. За њих, за разлику од запослених у јавном сектору, не важи могућност да раде до 65 година, односно буду изједначене с мушкарцима.

Међутим, управо питање дискриминације жена у приватном сектору које су иовако далеко мање плаћене за свој рад и имаће мању пензију када се пензионишу, нико не поставља. Ипак, најмање што се може очекивати од Уставног суда Србије јесте да води рачуна о равноправности свих грађанки државе Србије и да спроводи у дело да услови који важе за пензионисање жена запослених у јавном сектору морају бити исти као и они за раднице у приватном.

Љ. Малешевић

Где је правда

Економиста Љубодраг Савић оцењује да након одлуке Уставног суда Србије министарка Кори Удовички излази у јавност с новим, ништа бољим решењем.

– То само значи да држава нема јасну стратегију о томе како да реши питање вишка запослених – каже професор Савић. – Не могу се стимулисати само запослени у државној управи, који цео радни век иначе имају посебне привилегије у односу на њихове колеге који раде код приватника или у производњи, нити им се могу поново давати привилегије које нико други нема. С друге стране, сваком оном раднику који бива проглашен за технолошки вишак послодавац по Закону о раду има обавезу да исплати само две просечне зараде. Па, где је ту онда правда?