код предузећа, односно предузетника, проценат је 14,1 односно 14,6. Грађани ће, изгледа, убудуће моћи да постану још савеснији јер би у податке Кредитног бироа Удружења банака Србије, сем банкарских услуга и оних које се односе на обавезе према лизинг-компанијама, требало да се укључе и подаци везани за потраживања мобилних оператера.
Ширење базе података требало би Србији да донесе помак на Дуинг бизнис листи. Стручњаци сматрају да је добро да банка о клијенту коме се спрема да одобри кредит зна што више, али и да би исти критеријум требало да се примени и на привреду. Тако би у бази Бироа требало да се нађу и предузећа која не иплаћују плате радницима јер је и то дуг који утиче на кредитну способност.
Кредитни биро спада у институције чији рад Светска банка узима у обзир код израде Дуинг бизнис листе. Наш биро је, од могућих осам бодова, од СБ-а добио седмицу. Уз малу допуну базе података, испунио би максимум. Тако смо се нашли на 47. месту или 12 бољем него лане. Надлежнима у Србији је и те како стало до тога да напредујемо на поменутој листи. Што смо ближи врху, то смо и привлачнија дестинација за стране инвеститоре. Један од података које се чини да је лако уградити у базу Бироа су подаци о дуговањима које имају мобилни оператери. То ипак није тако лак посао како изгледа на први поглед. Зато оптимисти сматрају да ће се „мобилни” подаци наћи у бази Бироа већ у јулу, док они нешто опрезнији сматају да би крај године био далеко реалнија опција.
Банкари ће уз податке о дуговима за рачуне за мобилне телефоне имати реалнију слику о обавезама дужника. Ипак, код нас се много више дугује за струју, комуналне услуге и порезе. Те податке је тешко сложити у оне које Биро обрађује. У Новом Саду и Београду су рачуни за комуналне услуге обједињени па би се релативно лако могли наћи у бази Бироа. Међутим, у другим градовима то раде одвојена предузећа за чистоћу, водоводи, топлане. Зато би надлежни из Кредитног бироа морали да склопе уговоре с више од 200 предузећа у Србији да попуне базу. То је посао који захтева време. ЕПС-ове дистрибуције нису показеле интересовање, Пореска управа не може да уступи податке по прописима који за њих важе.
Колико ће поменути подаци банкама бити већа гаранција да ће клијент коме одобре кредит вратити дуг?
Јаснија слика о обавезама свакако помаже банкама. Међутим, не треба подаци о грађанима да буду једини који би требали да се нађу у проширеној бази Бироа. Било би неопходно да се ти подаци прошире на предузећа. У базу података би морали да уђу, рецимо, и дугови које компаније имају по основу неисплаћених зарада запосленима. Што се тиче грађана, од података о дуговањима некада је битније да имају слику о здрављу клијента. Банке понекада траже полисе животног осигурања, али не увек и не за све кредите. То би за процену ризика свакако било драгоцено.
Очигледно, ширење базе података о дужницима је неминовно у наредном периоду.
Д. Вујошевић
Банке постале толерантније
Клијенти банака који касне у испуњавању обавеза дуже од 60 дана званично улазе у доцњу, што се у бележи бази података Кредитног бироа. Таквом клијенту банке су ускраћивале позајмице у наредне три године. Код нас нема много клијената који су спремни да се задуже па су и банке ублажиле своју пословну политику на поменутом плану. Данас проблематични клијент може добити нову позајмицу већ након године од званичног кашњења. Наравно, то не иде аутоматски, него тек ако банка процени да постоје предуслови да у наредном периоду своје обавезе испуњава на време.
