Одустанак тужиоца од кривичног гоњења није ни чест али ни редак начин завршетка кривичног поступка, било у фази истраге или током суђења, а од случајева познатих у јавности, остала је упамћена таква тужилачка одлука и у истрази која је крајем прошле деценије вођена у вези приватизације цементаре “Нови Поповац”.
Свако ко се нађе у неком процесу као осумњичени, вероватно прижељкује одустанак тужиоца, а, с друге стране, кад се покаже да нема (довољно) опипљивих доказа за сумње, то је, сходно закону и законској улози јавног тужиоца, најекономичнији завршетак кривичног поступка. Код оваквог исхода, од неког новог истраживања о истом случају бивше осумњичене штити законско начело “ нон бис ин идем”, које прописује да нико не може да буде гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба одбијена или је поступак правноснажно обустављен.
Бивши судија, адвокат Крсто Бобот, говорећи начелно, истиче да му се чини „да су готово сви кривични поступци који су својевремено започети с великом медијском помпом, великим наговештајима, били много јачи у неком медијском представљању и неком маркетингу Тужилаштва него што су били засновани на чврстим доказима”.
- Кад покретање одређеног поступка зависи од односа политичких снага у држави, онда и завршетак тог поступка зависи од истих околности. Значи, ако се не руководимо доказима приликом доношења наших одлука, било да су тужилачке или судске одлуке, него се руководимо, мало неким индицијама, мало неким сумњама , а мало можда неком потребом да удовољимо нечијим жељама, онда су производ тога овакве или сличне одлуке – оцењује Крсто Бобот- Верујем да у овим случајевима нема доказа за оптужење, али исто тако верујем да у таквим предметима и сличним врло вероватно није било чак ни доказа за покретање поступка.
Бобот напомиње да „када се покреће кривични поступак нико неће да слуша указивања на то да нема доказа”.
- Нико неће да слуша глас разума. Нико неће да саслуша шта говори одбрана и сви унапред оглашавају људе кривим када се покрене кривични поступак. Још ако је је осумњичени неко ко политички не стоји добро, ко је извргнут медијском прогону, онда је то савршена прича за полицију и Тужилаштво на почетку поступка- истиче Бобот. Али кад поступак одмакне, кад се сагледају докази, кад се, како напомиње Бобот, „види да то баш није тако и кад дође време да се тај поступак обустави сви се питају зашто се обуставља, а нико не пита зашто је поступак покренут“.
-Неко моје виђење је да у маси таквих случајева није било места ни покретању поступка. Генерално говорећи, кад се покрене кривични поступак, не на основу озбиљних доказа, него индиција, сумњи и неке потребе да се задовољи нечијој жељи, онда се такав кривични поступак на исти начин и завршава, невезано за доказе и без обзира на доказе-наводи бивши судија Крсто Бобот. По њему ,кад дође до одустанка тужилаштва од кривичног гоњења, важно је да се постави питање зашто су ти поступци покренути.
-Хајде да питамо ко их је покренуо. Да ли је, кад је поступак покретан, неко можда рекао: “Чекаје људи ту нема доказа”, па да ли је то игнорисано, да ли је можда направљена нека штета за државу због таквог поступања. То се нико не пита. Држава ће сада да плати накнаду штете ако је неко био неосновано у притвору,а питање је и колико ће платити трошкове због ангажовања бранилаца вештака, саветника...Ја бих пледирао да Тужилаштво приликом одлуке о покретању кривичног поступка мало опрезније поступа и да се више ослања на доказе а мање на нечије жеље и потребе - наглашава Крсто Бобот.
Ј. Јаковљевић
Улога тужилаца
Бивши тужилац Александар Милосављевић указује да на почетку Законика о кривичном поступку постоји члан који прецизира улогу јавног тужиоца и тужилаштва као државног органа у самом поступку.
-У том члану ЗКП-а врло јасно се каже да је тужилац у обавези да током целог поступка прикупља доказе како оне који иду у корист оптужбе, односно његовог посла, тако и оне који иду у корист окривљеног. Јавни тужилац мора да води рачуна и о интересима супротне стране и посебно о законитости, тиме има одговорнот више. Дакле, ако се деси да би он и могао да добије спор у одређеном предмету тако што користи неку мањкавост, неки пропуст суда или евентуално и сам створи такву мањкавост, он по закону то не би смео да ради јер му закон експлицитно налаже да мора да води рачуна о законитости и о интересу како своје стране тако и друге стране-објашњава Александар Милосављевић. Закон је дао јавном тужиоцу и могућност да поднесе захтев за заштиту законитости ако је повређен закон на штету окривљеног.
