а у вези са суновратом „Фармакома” прозвао је бизнисмена Мирослава Мишковића и некадашњег функционера Млађана Динкића, а за одређене невоље и кућу КПМГ.
Власник „Фармакома“, коме је пред Специјалним судом у Београду почело суђење због, како наводи Тужилаштво, спорних и невраћених кредита оштећене Привредне банке Београд (ПББ), негирао је оптужбе и тврди да штета у том случају, ако постоји, није настала пословањем ПББ-а и „Фармакома”, већ другим околностима.
Оптужбе, такође за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица, негирали су и остали окривљени: финансијска директорка „Фармакома МБ” Оливера Ђорђевић, председник Кредитног одбора ПББ-а Миодраг Салаи, чланови тог одбора Александра Јанковић, Вера Медић и Предраг Тошић, као и заменик члана Кредитног одбора Душан Вујадиновић.
Оптужницом су обухваћена 32 кредита, како се наводи, у укупном износу од 3,4 милијарде динара, „одбрена од марта 2012. до марта 2013. године одлукама Кредитног одбора Привредне банке, без одговарајућих средстава обезбеђења, већем броју новооснованих фирми, које су кредите прослеђивале солидарном јемцу ’Фармакому’ као зајам, при чему је банка оштећена јер кредити нису враћени“.
У одбрани изнетој пред судским већем Богићевић је нагласио да је драстична прекретница за „Фармаком” настала након што су рачун фирме 2013. године блокирале Финдоместик и Збербанка, иако, како тврди, за то није било разлога.
После блокаде почели су проблеми „Фармакома”, о чему су, указао је Богићевић, обавештене надлежне државне институције.
Он је рекао да су „у уништавању ’Фармакома’ учествовали Млађан Динкић и бизнисмен Мирослав Мишковић“.
– Динкић ми је тражио 800.000 евра да помогне, односно да не одмогне „Фармакому” – казао је Богићевић.
По оптужбама које је пред судом изнео Богићевић, наводно је „Мирослав Мишковић лобирао код више банака да блокирају ’Фармаком’“.
– Немам дилему о томе да је једини циљ био да се „Фармаком” уништи. Све је намештено и подметнуто с намером да се компанија рашчерупа – рекао је Богићевић.
По одбрани коју је Богићевић изнео на главном претресу, „Фармаком” је сервисирао своје финансијске обавезе до блокаде рачуна, а 2013. године, приликом блокаде, имао је уговорене послове вредне 430 милиона евра.
Само је рударски део фирме процењиван на око две и по милијарде долара и, сви повериоци су се, сматра Богићевић, могли намирити из тог капитала, практично само од јаловине и њене прераде, али, како је рекао, „нико није покушао, него само причају да то не вреди“.
Обавештење упућено повериоцима „Фармакома” да своја потраживања могу наплатити из имовине и и јаловине, која се, каже Богићевић, свуда у свету даје као гаранција, остало је без одговора.
– Привредна банка никада није покушала да наплати дуговања па не видим како сам их ја онда оштетио. Нико од поверилаца до данас није покушао да се наплати активирањем хипотека и залога, иако смо им то нудили – рекао је Богићевић, и додао да су имали одлична обезбеђења кредита.
Као потврду за своје тврдње да је његова компанија била јака, добра и стабилна, он је предочио податке да је „у току 2012. године ’Фармаком’ вратио банкама 50 милиона евра, инвестирао 40 милиона евра, Универзал банци дао четири милиона евра, за пет милиона евра откупио имовину неког њиховог клијента, и то је требало да им врате, али је Универзал банка страдала па није“. Такође, по изнетим подацима, у току 2013. године банкама је враћено 110 милиона евра, а на име камате Привредној банци су дали четири милиона евра, нигде никакав фаул нису направили.
Осим тога, први човек „Фармакома” наводи да су 1. јануара 2013. године имали 25 милиона евра код Привредне банке Београд, а реч је о износу који им је уплатила једна страна банка. Нове фирме, навео је Богићевић, осниване су да би „Фармаком” пласирао своје производе, а то су били нови дистрибутери који неће бити оптерећени кредитима.
Богићевић је убеђен у то да је „Фармаком” могао подићи кредит од 500 милиона евра које му је одобрила једна страна банка, а с тим у вези у одбрани је тврдио да је 24. новембра 2014, кад је био ухапшен, намераво да отпутује у иностранство због тога.
Имовина „Фармакома”, истакао је између осталог Богићевић, сада пропада па и његове фирме, а поједине су, након што је он ухапшен, „продаване будзашто“. Он је рекао да је око 600 квадратних километара рудних простора које је он својевремено платио, недавно узурпирано јер је право експлоатације дато другим фирмама.
– Дозволе за рударско-геолошка истраживања и право експлоатације, које се дају за неистражене локације, министар енергетике Александар Антић је пре две недеље дао појединим фирмама које су нове у послу за простор за који се зна да има рудних резерви – казао је Богићевић
Говорећи о разним невољама које су отежавале „Фармакому”, он је споменуо и штрајк запослених у руднику „Зајача” 2013. године, наводећи да „за тај штрајк није било никаквог разлога и да иза њега стоји Ненад Боровчанин“.
Током три дана суђења, већина окривљених, после изјашњења о оптужбама које су у потпуности негирали, изнела је одбрану. Сви окривљени се бране са слободе.
Е. Д.
Оптужница због кредита
Оптужницом, која је прочитана првог дана суђења, Мирослав Богићевић и Миодраг Салаи се терете да су „постигли договор по којем се наставило кредитирање ’Фармакома’ упркос томе што је задужење те компаније премашило 25 одсто капитала банке“. По тези оптужбе, „’Фармаком’ је до кредита дошао тако што су од јуна 2012. до јануара 2013. године основана нова привредна друштва, која су му позјамљивала своје краткорочне кредите, за које је концерн био солидарни јемац, а о комплетном кредитном аранжману одлуке је доносио Богићевић“.
Оптужницом се тврди да „Привредна банка Београд није тражила додатне гаранције за те кредите и да су одобравани супротно мишљењу Одељења ПББ-а за управљање кредитним ризиком“.
