Фалш новчанице уваљују на пијацама и фештама

Полиција и Специјално тужилаштво у протеклих неколико месеци ухапсили су чланове организоване криминалне групе која је у Србији правила фалсификоване доларе.
dinari
Фото: Dnevnik.rs

Том приликом заплењено је 5.000 лажних новчаница у апоенима од 100 долара. Пракса је показала да криминалци не раде по поруyбини већ штампају фалсификате па их онда нуде на црном тржишту, убацујући такве новчанице у легалне токове приликом плаћања у готовини, а да се избегава замена у мењачницама.

Фалсификовани новац који је криминална група штампала у Србији откривен је у државама бивше Југославије и у Румунији, а у Чешкој је прошлог септембра ухапшено двоје осумњичених с 1.300 лажних новчаница од 100 долара.

Фалсификовање захтева учешће већег броја људи, почев од организатора и финансијера, преко специјалисте штампарске и графичке струке, до кријумчара и дистрибутера.

Дејан Растовић из СБПОК-а каже да је фалсификаторима најтеже да дођу до квалитетног папира и да ураде припрему за штампу тих новчаница.
– Ако је квалитет новчанице добар, онда је тај папир набављен у сивој зони, док се за новчанице лошијег квалитета користе разне врсте папира које се могу наћи у слободној продаји – рекао је Растовић за РТС.

У недавно објављеној студији „Процена претње од тешког и организованог криминала”, коју је урадила радна група МУП-а, предочава се да међу откривеним фалсификованим новчаницама у Србији највећи удео имају фалсификати динара – 70 одсто. Од фалсификата иностраних валута најбројнији су фалсификати евра – 21,5 одсто. Фалсификати америчког долара чине око осам процената, док је учешће других страних валута занемарљиво.

У односу на фалсификате домаће валуте, у заплени фалсификата иностраних валута присутна је обрнута тенденција – повећана је количина њихове укупне заплене, као и количина заплењених евра и америчких долара. Преовлађују фалсификати евра у апоенима од 200, 100 и 50, а у 2014. години и од 20 евра. Фалсификати долара су најчешћи у апоенима од 100. Остали фалсификати страног новца су конвертибилне босанске марке, британске фунте, швајцарске франке, хрватске куне итд.

На основу досадашњих експертиза фалсификованих новчаница, коју обавља Народна банка Србије, утврђено је да су углавном средњег или лошијег квалитета, најчешће израђене компјутерском техником или сито-штампом. Фалсификати домаћих новчаница су израђени на комерцијалном незаштићеном папиру, коришћењем инк-yет и ласерских штампача или модерних фотокопир апарата у боји. Откривени су и квалитетнији фалсификати новчаница у апоенима од 1.000 динара, који су израђени на заштићеном папиру с УВ елементима. Фалсификати евра и долара су у највећем броју израђени техником равне штампе, али је известан број рађен техником дубоке штампе, као тзв. супердолар, који спада у фалсификате веома добре израде. Фалсификати долара изузетно доброг квалитета заплењени су у илегалној штампарији која је недавно откривена.

У изради фалсификованих новчаница евра, фалсификатори се све више ослањају на префабриковане елементе, као што су холограми или металне траке, који се могу набавити путем интернет мрежа „Клирнет“ и „Даркнет“, а којима се може приступити уз помоћ специфичних софтвера и посебних овлашћења. „Даркнет” тржишта, такође, омогућавају куповину фалсификованих евра у мањим количинама, које се испоручују користећи стандардну пошту и услуге достављања пакета.

У последње време је уочено да се поједини припадници организованих криминалних група укључују у процес кријумчарења и дистрибуције фалсификованог новца, али не и у процес организације и финансирања његове израде.

Фалсификоване новчанице које су намењене локалном тржишту користе се при куповини робе на пијацама или јавним, културним и забавним манифестацијама с већим бројем учесника.

Цена фалсификованих новчаница на илегалном тржишту креће се у распону од 20 до 30 процената од њихове номиналне вредности. Осим тога, фалсификоване новчанице се кријумчаре преко Србије и дистрибуирају у земљама у региону.

Криминална активност везана за фалсификовање новца не угрожава Србију у великој мери, предочава се у студији и упозорава да је присутан ризик од појаве илегалних и легалних штампарија за израду веће количине фалсификованог новца доброг квалитета, као и од појаве његовог кријумчарења и дистрибуције.

Н. Перковић

Откривено више од 8.000 лажних новчаница

По подацима Народне банке Србије, прошле године је откривено готово 5.700 фалсификованих новчаница домаће валуте. Готово 37 одсто су новчанице од 2.000 динара, 30 одсто су апоени од 500 динара, а свака четврта новчаница која је фалсификована, била је у апоенима од 1.000 динара.

У истом периоду откривено је готово 2.600 лажних долара и евра.
– Највише се исплати да се штампају они апоени који могу да прођу. Нема правила, фалсификује се евро од 500, 100, 50, 20, 10. Фалсификују се динари од 1.000, 500, 2.000; долари од 100 – чак су фалсификоване и кованице – истиче Растовић.

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести